“Колико нас је упропастила наша нарав, тај пуцањ у Фердинанда, колико нас је само коштао тај 27. март…”: Тако је Тозовац причао о Србији, национализму, Југославији, животу и радости…

Није Предраг Живковић легенда. Он је Тозовац. Како је заправо мало људи на овом свету имало привилегију да му за живота, а и много векова после, сазна име и презиме. Једноставно је. Тозовац. Препун је био енергије, устајао, смејао се, козер је био. Када се фотографисао држао је руку у џепу. Није хтео да се слика у парку, хтео је баш ту за кафанским столом. То је слика, то је та “празна чаша на мом столу”. Предраг Живковић Тозовац је преминуо од последица