Ментално здравље: „Не бежите од негативних емоција - избегавање патње је патња"
„ОК је не бити ОК“ је нова мантра међу психолозима који упозоравају на опасности од „токсичне позитивности“ и непрестаног захтева да појединци у сваком тренутку одају позитивне вибрације.
Да ли се некад осећате као да морате да кријете негативне емоције? Као да сте под притиском да стално „изгледате срећно&qуот;, у сваком тренутку и по сваку цену?
Можда делује контраинтуитивно, али позитивност уме да буде токсична.
„Све што је вредно у животу постиже се превазилажењем пропратног негативног искуства&qуот;, каже Марк Мансон, аутор међународног бестселера „Суптилно умеће бола у к****&qуот; (2018).
„Сваки покушај да се побегне од негативног, да се оно избегне, суспрегне или ућутка, само вам се обије о главу.
„Избегавање патње је облик патње. Избегавање борбе је борба. Порицање неуспеха је неуспех&qуот;, додаје он.
- Позив Националној СОС линији за спречавање самоубистава - коначно бесплатан
- „Била сам спремна на све, само да ми буде добро“
- Губитак партнера и гладовање: Казна за бол
Али токсична позитивност, или екстремни позитивизам, захтева од вас да чините управо то: да се натерате да заузмете лажни позитиван став, без обзира на то колико лажан ваш оптимизам био, и да пригушите негативна осећања.
Здравствени психолог Антонио Роделар, специјалиста за поремећаје анксиозности и клиничку хипнозу, каже да морамо да прихватимо те емоције, које он описује као „нерегулисане&qуот;.
„Палета емоција укључује нерегулисане емоције, као што су туга, незадовољство, бес, анксиозност или завист&qуот;, каже Роделар за ББЦ.
„Ми то не можемо да игноришемо као људска бића, ми имамо тај распон емоција које имају своју функцију и дају нам информацију о томе шта се дешава у нашем окружењу и нашем телу.
„Не смемо да их игноришемо&qуот;, додаје Роделар.
Британска терапеуткиња и психолошкиња Сели Бејкер, ауторка књиге „Стицање отпорности изнутра ка споља&qуот; (2019) сагласна је са тим: „Проблем са токсичном позитивношћу је да она од нас тражи да поричемо широк емоционални спектар који бисмо могли да осећамо кад се суочавамо за ситуацијом пуном изазова.&qуот;
„Ако допустите себи да осећате само позитивне емоције, онда сте неискрени према самом себи&qуот;, каже Бејкер.
„Кад се суочите са неком тешком ситуацијом, негирање свих 'негативних' осећања које би могле да настану ће вас исцрпсти.
„И што је још горе, неће вам омогућити да изградите отпорност [способност да се прилагодите неповољним ситуацијама]&qуот;, додаје Бејкер.
„То нас изолује од самих себе, од наших правих емоција.
„Кријемо се иза позитивности да бисмо одвратили друге људе од имиџа који нас приказује као несавршене&qуот;, каже Бејкер.
- „Жене проводе живот мрзећи сопствено тело&qуот;
- Маријана о сексу: Блогерка која жели отворен разговор о нашим телима
Позитивна психологија или токсична позитивност
Да бисмо разумели токсичну позитивност, морамо прво да умемо да је разликујемо од позитивне психологије - два концепта која можда само звуче слично, али су заправо две потпуно различите ствари.
„Позитивну психологију популарисао је психолог Мартин Селигман, који је проучавао депресију и открио другачију перспективу у борби против разноврсних проблема, ситуација и патологија&qуот;, објашњава Роделар.
Било је то деведесетих кад је Селигман, тада председник Америчког удружења психолога (АПА), изјавио на конференцији да психологија мора да начини нови корак како би са научног становишта проучила све што људска бића чини срећнима.
У својој славној књизи „Оптимистична деца&qуот; (1995), амерички психолог објаснио је да се људи не рађају као песимисти, већ да то постају током животних искустава.
Међутим, он је рекао и да ми можемо да се боримо против тог песимизма и да претварамо наше негативне мисли у позитивније.
Сјајно! Дакле, ако се осећам тужно, све што треба да урадим је да се усредсредим на то да будем срећан, зар не?
Е па, не баш. Штавише, то би била пречица до замке токсичне позитивности.
Уколико желите да се изборите са властитим негативним емоцијама, не смете да их игноришете - прво морате да их признате и прихватите.
Кључ је у зауздавању властитог позитивизма и недозвољавању да он пређе у екстрем.
„Концепт позитивне психологије временом се мало извитоперио&qуот;, каже Роделар.
„Усредсређивање на позитивне аспекте различитих ситуација које се дешавају у животу може бити терапеутски и конструктивно.
„Проблем је што кад се то доведе до екстрема, може да произведе слабу способност излажења на крај са негативним ситуацијама&qуот;, додаје психолог.
„Кад се правилно примени позитивна психологија, то је једна веома корисна пракса, али неселективно она производи веома парцијалан поглед на реалност и осећај беспомоћности.
„Негирање болних и штетних ситуација у животу је као посматрање реалности само једним оком&qуот;, каже Роделар.
Савети како препознати да ли сте упали у „токсичну позитивност&qуот;
- Кријете или маскирате права осећања
- Покушавате да „пођете даље&qуот; игноришући или одбацујући једну или више емоција
- Осећате кривицу због онога како се осећате
- Минимизујете туђа искуства цитатима или исказима после којих се осећате добро
- Стављате спин на неку ситуацију (на пример, говорите „могло је да буде горе&qуот;), уместо да прихватите властито емотивно искуство
- Посрамљујете или упирете прстом у друге ако осећају незадовољство или друга „непозитивна&qуот; осећања
- Одбацујете оно што вас мучи са „то му је што му је&qуот;
Извори: Самара Квинтеро (специјалисткиња за трауме, хипнотерапију и лични развој) / Џејми Лонг (специјалисткиња за поремећаје у исхрани, анксиозности, депресији и везама)
Како то онда утиче на нас?
Блокирање или игнорисање „негативних&qуот; емоција може да има штетне последице по здравље.
„Све емоције које потиснемо се соматизују [кад се психолошки проблем манифестује кроз физичке симптоме], изражавају се кроз тело, често као болест.
„Кад поричемо емоцију, она ће пронаћи алтернативни пут да изникне&qуот;, каже Роделар.
Бејкер се слаже: „Потискивање емоција утиче на наше здравље. Ако скривате ваше менталне муке иза фасаде токсичне позитивности, оне ће избити на површину на алтернативне начине у вашем телу, од проблема са кожом до синдрома нервозних црева&qуот;, каже Роделар за ББЦ.
„Кад игноришемо негативне емоције, наше тело појача глас да би скренуло пажњу на тај проблем.
„Потискивање емоција нас исцрпљује и ментално и физички. Није здраво и није одрживо на дуже стазе&qуот;, каже терапеут.
Друга последица, каже Роделар, јесте да „кад се усредсређујемо само на позитивне емоције, стичемо наивнију или детињастију слику ситуација које могу да нас задесе у животу, тако да постанемо рањивији за тешке тренутке.&qуот;
- Шта се дешава када због физичког дистанцирања не смемо да додирујемо једни друге?
- Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх
Тереса Гутијерез, експерткиња за психопедагогију и неуропсихологију, сматра да „токсички позитивизам има озбиљније психолошке и психијатријске последице од депресије.&qуот;
„Емотивни свет је де-виртуелизован и може да доведе до живљења нереалног живота који нам оштећује ментално здравље.
„Толико позитивизма није позитивно ни за кога. Уколико нема незадовољства и неуспеха, ми не учимо да развијамо своје животе&qуот;, каже Гутијерез за ББЦ.
Погледајте видео о Фејсбук групи и заједници где су људи једни другима подршка
„ОК је не бити ОК&qуот;
Да ли је токсични позитивизам у моди?
Бејкер сматра да јесте и приписује га расту и снази друштвених мрежа „које нас терају да поредимо наше животе са другим савршеним животима које виђамо на интернету&qуот;.
„Постоји стална тенденција на друштвеним мрежама да прикажемо најсавршенију верзију самих себе, а то је исцрпљујуће и није реално&qуот;, каже Бејкер.
„Кад бисмо били искренији по питању властите рањивости, осећали бисмо се слободно да искусимо све врсте емоција.
„Ми смо људи, морамо да допустимо себи да осетимо читав распон емоција. ОК је не бити ОК. Не можемо да будемо позитивни све време&qуот;, каже Бејкер.
Гутијерез сматра да је „последњих година&qуот; дошло до раста токсичног позитивизма, али да се то поготово десило током пандемије.
„Живимо у атипичним и необичним временима, многи људи пате. Анксиозност, несигурност, незадовољство, страх… то су све уобичајена осећања.
„Али претерали смо са токсичним позитивизмом, а то је опасно&qуот;, каже Гутијерез.
Роделар каже да „постоји потреба да се пронађу пречице до благостања, да се осећамо боље одмах, као да је то некакво наше природно право.&qуот;
„Добро је мислити да ће се 'све завршити добро', али то не значи да процес стизања до тога мора да буде пријатан.
„Било би реалистичније рећи 'и ово ће проћи' кад пролазимо кроз тежак период&qуот;, каже психолог.
„Емоције су као таласи: они се захуктају, али и ослабе и претворе се у пену, све док не нестану.
„Проблем је не желети да осећате те емоције, зато што онда губите отпорност на следећи талас&qуот;, каже Роделар.
- Корона вирус: Могуће дугорочне последице по ментално здравље
- Како да знате да ли патите од синдрома уљеза
Признајте уместо да игноришете
Психолози које је консултовао ББЦ слажу се да је идеално - у општем смислу - прихватити све емоције, умето потискивати оне од којих се осећамо лоше.
Суштина није у позитивности, већ у признавању како се осећамо у сваком тренутку, чак и кад се не осећамо добро.
„Будите искренији, будите искрени према себи, не плашите се да будете тужни, депресивни или анксиозни.
„Важно је прихватити кад се осећамо лоше и знати да се то дешава и да ће се дешавати&qуот;, каже Бејкер.
„Само искусите емоције и учите из њих, да бисте постали отпорнији&qуот;, додаје Бејкер.
Она истиче да ови савети не важе за особе које пате од клиничке депресије (озбиљно стање које може да се погорша ако се не лечи).
Стефани Престон, професорка психологије на Универзитету у Мичигену, у САД, сматра да је најбољи начин да се прихвате емоције „ако се само слушају&qуот;.
Видео: Колико наш мозак трпи током пандемије
„Кад неко подели негативна осећања са вама, не журите да учините да се он осећа боље или размишља позитивније говорећи: 'Све ће бити у реду'... покушајте да издвојите време да мало размислите о његовој нелагоди или страху и потрудите се да га послушате&qуот;, каже ова специјалисткиња.
„Довољно вас изолује кад сте у емотивном расулу; кад људи покушају да угуше та осећања, нарочито пријатељи и породица, то стварно уме да заболи.
„Саслушати некога ко пати може да направи велику разлику у њиховим животима&qуот;, каже Престон.
А и ви можете да имате користи ако будете добро саслушали, јер Престон истиче да постоје докази да алтруизам позитивно утиче на наше здравље.
Али шта ако сте ви тај који се не осећа најбоље?
„Најважнија ствар је да употребите своју свест&qуот;, каже Роделар.
„Прихватите властиту ситуацију и властита осећања.
„Не негирајте да нешто није у реду, не гледајте на другу страну, али истовремено не дозволите да заглибите у тој негативној емоцији&qуот;, додаје Роделар.
„Емоције су информације које морамо да читамо и разумемо да бисмо стекли представу и увидели какве лекције можемо да научимо, какве промене можемо да начинимо за будућност&qуот;, каже Роделар.
Али како овај савет спровести у пракси? Ево неких примера како претворити поруке „токсичне позитивности&qуот; у нешто корисније.
Токсична позитивност | Признавање и прихватање ваших осећања |
|---|---|
„Немој тако да размишљаш, буди позитиван!&qуот; | „Реци ми како се осећаш, слушам те.&qуот; |
„Не брини, буди срећан!&qуот; | „Видим да нешто није у реду, како могу да помогнем?&qуот; |
„Неуспех није опција.&qуот; | „Неуспех је део успеха.&qуот; |
„Само добре вибрације, молим!&qуот; | „Ту сам, шта год да ти је потребно.&qуот; |
„Могло је и горе!&qуот; | „Жао ми је што пролазиш кроз ово.&qуот; |
Извор: Психолошка група | |
„Морамо да преузмемо одговорност за властиту срећу из конструктивне психологије&qуот;, каже Роделар.
„ОК је доживљавати чашу као полупуну, али и прихватити да постоје ситуације у којима је та чаша полупразна и, одатле надаље, прихватити одговорност за то како градимо своје животе&qуот;, додаје Роделар.
Бејкер се слаже. „Све наше емоције су аутентичне и стварне, и све су оне валидне.&qуот;
Ово није медицински чланак. Ако имате питања о симптомима или вам је потребан здравствени савет, посетите свог лекара или специјалисту. Ментално здравље је важно.
Ако вам је потребна помоћ
Национална СОС линија за превенцију самоубиства 011/7777-000
Национална линија за психосоцијалну помоћ током епидемије 0800-309-309
СОС линија еЦентра Срце0800 300 303 доступна је свакодневно од 14 до 23 сата.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.07.2021)
Дочек Жељка Обрадовића: Навијачи на аеродрому тражили да остане тренер Партизана
