Priča o močvari u kojoj se svi davimo
Kragujevačke 09.04.2021
Žanrovska literatura kod nas, iako vrlo rado čitana, ne uživa naročiti status pogotovo kod onih kritičara i teoretičara koji od pisane reči očekuju isključivo nešto kao „veeelikiii ruskiii roooman”, što je i sam Nikola Koljada ismevao u svojoj slavnoj drami „Murlin Murlo”.
Možda je i razlog tome, da parafraziramo tezu Zorana Živkovića, našeg barda najpopularnijeg žanra ove književne grane naučne fantastike, koji kaže „da leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac”. Možda i ne, ali ako smo zbog loakcije „među šljivama” skrajnuti sa mejnstrimova Es Efa, bar što se kriminala kao žanra tiče, daleko od toga da nam je tu nešto strano. Da se ne lažemo. A tek što se tiče nameštanja fudbalskih utakmica, tu smo stvarno „na domaćem terenu”. Zato je
