Еклектичка соба
Политика 11.04.2021
„Има ли нечег лошег у томе што волим еклектику?” упитала ме је недавно једна познаница, која је желела да остане анонимна. „Зависи,” рекох, свесна притом да у последње време све ређе одговарам са „да” или „не”, а све чешће са оградом.
Све је релативно у ово наше, нео-постмодерно време, па и питање еклектике у ентеријеру. Она може бити сјајна, као чаробни, пенушави, неодољиви и непредвидљиви коктел, а може бити само – збрка. Може бити последица незнања и неимања критеријума, а може значити и слободу, за некога ко и не хаје за туђе мишљење. Може значити карактер, лични печат, тако драгоцену идентификацију особе са простором у коме станује. У „Малој енциклопедији Просвете” пише: „Еклектика
