Фудбал, Америка и Иран: Утакмица која је затворила небо изнад Америке

Париз, 11. јул 1998. У вечери када је одржано финале Светског првенства у фудбалу, у соби на првом спрату једне зграде на Јелисејским пољима, зачета је идеја због које ће доћи до претњи смрћу, једног необичног трика ФБИ-ја и затварања америчког ваздушног простора.

Те ноћи, амерички фудбалски савез је угостио представнике медија у циљу промоције Светског првенства за жене, заказаног за 1999.

И док су гошће међусобно ћаскале, два стара познаника су се срела лицем у лице.

Мердад Масуди, Иранац који је завршавао свој мандате у ФС Канаде, где је радио као директор комуникација, је био са једне стране, а Хенк Стајнбрехер, генерални секретар ФС Америке са друге.

У фудбалским федерацијама и конфедерацијама се иначе мало тога дешава без знања и одобрења генералних секретара.

• Бранко Зебец - балкански геније који је створио моћни Бајерн
• Успон и пад Бруна - прича о голману који је наручио отмицу и убиство бивше девојке
• Да ли је ВАР у фудбалу погодак или промашај

Три недеље пре тога, њих двојица су били у Лиону где су гледали утакмицу у којој је Иран победио Сједнињене Америчке Државе са 2:1.

Овај меч, одигран у оквиру групне фазе Мундијала, био је један од политички најнапетијих сусрета у историји Светских првенстава, баш због међусобног непријатељства две земље.

Иран се налазио под санкцијама још од 1979, када је 52 дипломата били држани као таоци у амбасади САД у Техерану, исте године у којој је током Исламске револуције срушен про-амерички монарх - шах.

Али на дан утакмице, у председничком обраћању, Бил Клинтон је изјавио како се нада да ће то бити корак напред ка „окончању непријатељстава између две нације&qуот;.

У међувремену, пре почетка утакмице, амерички играчи су били засути поклонима својих противника.

Без обзира на резултат, меч је представљао дипломатски тријумф и та слика је била присутна и у свестима Масудија и Стајнбрехера када су се срели, иако из различитих разлога.

„Рекао сам - Хенк, шта мислиш о томе да поновимо ово?&qуот; каже Масуди који је имао добре везе у иранском фудбалу и који је желео да уговори још једну утакмицу између две нације.

„Код куће и у гостима - Иран да дође у Америку следеће године, на годишњицу овог меча, а ви да одете у Иран годину дана касније&qуот;.

Стајнбрехеру се идеја допала. А у свему је видео и додатну могућност.

„Меч на Светском првенству је представљао најтежи пораз током мог мандата&qуот;, каже он.

„Три пута смо погодили стативу - нисмо играли лоше, али смо били себични током целог турнира, па сам желео да исправим ту ствар&qуот;.

„Разбили су нас, ајде сад ми њих да разбијемо&qуот;.

Постојала је и оптимистичка нада да ће се Иран и Америка некако зближити кроз спорт-

Популарна пинг-понг дипломатија већ успела да приближи Америку и Кину током 70-их година.

Руковање Масудија и Стајнбрехера је означило почетак овог покушаја.

Сад је само требало да поразе политичке силе које су се удружиле против њих и да некако покрену целу ствар.

• Сент Паули: Култни немачки клуб који жели да за сва времена измени фудбал
• Како је Клоп вратио Ливерпулу шампионски сјај

„Судбина је хтела да ова два тима играју у Француској 1998. године&qуот;, каже Масуди.

„Овог пута, једна страна је хтела да позове другу, која је то морала да прихвати, а затим су обе стране морале да се баве својим владама&qуот;.

Први услов, онај о којем није могло ни да се преговара, а који су поставили Иранци, био је захтев којим би њихова делегација била изузета од узимања отисака прстију и фотографисања по доласку на територију САД.

„Видео сам 80-годишње баке како пролазе кроз тај третман, видео сам сопствену мајку како пролази кроз све то&qуот;, каже Масуди.

„За некога ко није навикао на такве ствари, то изгледа као да вас неко третира као криминалца&qуот;.

„Рекао сам Хенку да мора да разговара са министарством иностраних послова и царином и да направе изузетак&qуот;.

За Стајнбрехера је то био тренутак у којем је схватио да ће идеја зачета на коктел партију у Паризу морати да прође кроз серију тешких преговора око различитих проблема, пре него што дође до остварења у Калифорнији.

„Изгледало је као да се нова криза отвара сваког сата&qуот;, присећа се он.

„То је ишло од узимања отисака играчима, па све до тога да су муле имале проблем са играњем мечева на стадиону на којем се виде рекламе за алкохолна пића&qуот;.

„Било је много, много препрека које смо морали да савладамо, а ми смо, на сву срећу, били довољно наивни да мислимо да све ово радимо за добробит човечанства&qуот;.

• Пут Роберта Фирмина - од наслага ђубрета и уџерица до славног Ливерпула
• Зашто Црвена звезда и Партизан имају навијаче од Вардара до Триглава

Према оригиналној замисли, први меч је требало да буде одигран у лето 1999. године у Вашингтону.

Али симболизам који је представљао гостовање у граду у којем се налази и Бела кућа је имао превелики значај за иранску владу која није дозволила да њихов тим отпутује у Сједнијене државе.

Уместо тога, направљен је нови план по којем је утакмица померена за јануар 2000. године на Роуз Боул стадион у Лос Анђелесу, дому више од пола милиона Иранаца који су га звали Техеранђелес.

То је требало да буде финални меч у оквиру пријатељског турнира на којем су учествовали још и Еквадор и Мексико.

Али два месеца касније, у новембру 1999, проблем са узимањем отисака прстију је постао непремостив.

Том Мередит, који је био технички директор америчког Фудбалског савеза, је назвао Масудија и обавестио га да нису успели да издејствују изузимање од узимања отисака.

Уместо тога, предложено је да се узимање отисака и фотографисање играча обави у изолованој просторији на аеродрому у Чикагу.

„Рекао сам Тому да то не долази у обзир&qуот;, присећа се Масуди.

„Ако ја то кажем Иранцима они ће моментално отказати утакмице. Уговор са тим условом је потписан и ја, као Иранац, не желим чак ни да им предлажем нешто тако&qуот;.

„То би људима који нису ни желели да се ово догоди дало изговор да спрече тим да отпутује&qуот;.

Решење је морало да донесе Министарство иностраних послова.

Они су били тврдоглави, све док није дошло до мистериозне интервенције после које је ирански тим био изузет од утврђене процедуре и то на само пар недеља од играња утакмице.

„Не знам како је тада изгледао командни ланац, али мислим да је одлука донета на самом врху америчке администрације&qуот;, каже Стајнбрехер којег су апартчици већ извесно време држали у стању фрустрације.

„Завршили смо све, и ми и они, али нису све то гледали истим очима као наша федерација&qуот;.

„У државној администрацији није било пуно људи који су били у стању да међународну дипломатију спроводе кроз спорт&qуот;.

У сваком случају, ако су Стајнбрехер и његове колеге мислили да су пролазили кроз најгоре могуће муке, вероватно су заборавили на комплексну машинерију иранске владе, у којој председник није најјача компонента.

Како се нови миленијум приближавао, само неколико дана пре него што је репрезентација Ирана требало да полети, нова политичка криза се родила у Техерану.

• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају
• РБ Лајпциг - најомраженији фудбалски клуб у Немачкој

Под теретом притисака од политичких господара да не подржи гостовање, ирански реформистички председник Мохамед Катами је рекао председнику савеза Мосену Сафаију Фараханију да откаже целу ствар.

„Али Сафаи је био потписник уговора чије је све одредбе амерички фудбалски савез испунио, тако да је Иран имао уговорну обавезу да допутује&qуот;, каже Масуди.

„Требало је одиграти утакмице против квалитетних противника, а требало је и да зараде више од 200.000 долара за одигравање три утакмице&qуот;.

„Иран никада није зарадио толики новац од играња пријатељских утакмица&qуот;.

Сафаи Фарахани је био непоколебљив. Донесена је одлука да се оде на турнир.

У том тренутку, Том Мередит је постао кључни играч.

„Ја нисам био тај који је контактирао друге земље и уговарао пријатељске утакмице&qуот;, каже Мередит.

„Ја сам био тип којем су рекли - Хеј, играмо са Иранцима, среди ту ствар&qуот;.

Мередит је отпутовао у Франкфурт да се нађе са иранским тимом који је био у транзиту, на путу ка САД-у.

И баш тамо, у транзитном салону, он се сусрео са својом сопственом кризом.

„Тамо је био један ирански играч који се са својим тимом сусрео у Немачкој, где је тада играо&qуот;, сећа се Мередит.

„Он је, после турнеје, требало да оде из свог клуба - показао ми је кључеве од свог стана и рекао како мора да врати кључеве како би добио натраг новац од депозита за стан&qуот;.

,,Нисам знао шта да радим. На парчету папира сам шефу делегације написао да 'Фудбалски савез САД-а и Томас П. Мередит не сносе никакву одговорност уколико тај играч пропусти лет'&qуот;.

„Он је то потписао, баш као и ја, а то је значило да ако се играч не буде вратио на ово место на којем сад стојимо, то неће бити Томова грешка&qуот;.

Играч је успео да стигне на време, али је онда, пред само укрцавање на лет за Чикаго, Мередиту речено да половина делегације има карте које нису биле плаћене.

„У том тренутку је у Чикагу било три ујутру. Кога сад да зовем? И шта тај неко и може да уради по овом питању&qуот;, казао је Мередит.

„Обесиће ме штагод да се деси&qуот;.

• Рио Фердинанд - несташни момак из Пекама који је променио енглески фудбал
• Арсен Венгер: Зашто није довео Златана, шта мисли о Мурињу и како је два пута одбио Реал

Постојао је само један излаз из ситуације.

Морао је из сопственог џепа да плати суму од 13.000 долара и да рачун сачува на неком сигурном месту.

„Моја компанијска кредитна картица је имала лимит од 5.000 долара, а лична на 30.000 долара&qуот;.

„Стајао сам на аеродрому и бацао имагинарни новчић говорећи себи како морам то да урадим, али нисам знао да ли ћу моћи да повратим сопствени новац&qуот;.

Урадио је све то, чак је доплатио карте за бизнис класу; била је то награда и олакшање за комплетно особље.

Ускоро је ирански тим полетео, далеко од деструктивних телефонских позива, на пут ка Америци.

Али када су слетели на аеродром у Чикагу, десило се оно чега су се сви плашили.

„На царини је постојао одвојени пролаз, јер су знали да се ради о специјалном договору&qуот;, каже Мередит.

„Царински службеник је пришао првом у реду, донели су јастуче са мастилом и рекли да свима морају да узму отиске прстију и да их фотографишу&qуот;.

„Истог тренутка, шеф иранске делегације је рекао: ,,Идемо кући. Завршили смо. Лагали сте нас&qуот;.

„Рекао сам му да ћу све да средим&qуот;.

Као неки мађионичар, Мередит је створио писмо шефа чикашког имиграционог одсека у којем је писало да су Иранци изузети од овог правила.

И тако су ирански фудбалери постали тек друга спортска делегација из те земље која је, после рвачке репрезентације пет година раније, закорачила на тло САД после револуције из 1979. године.

За играче је био задужен официр за везу, иранско-амерички фудбалски судија Есфандиар Бахармаст.

Он се 1972. године придружио растућем броју иранских студената који су се преселили у САД.

Без обзира на академску диплому из области хемијског инжењеринга, фудбал је био његова страст.

После озбиљне повреде колена, његове играчке амбиције су биле окончане.

Постао је фудбалски судија, а судио је и на Светском првенству 1998. У јануару 2000. је постао директор судијске организације при америчком фудбалском савезу.

Али као ирански навијач, живео је сан.

„Све време сам био са играчима&qуот;, каже он.

„Од тренутка када су стигли, па све до дана када су се укрцали на авион и отишли&qуот;.

„Водили смо их на излете, ишли смо са њима у шопинг, радили смо све што је било потребно, а посетили смо Универзалове студије, ишли на мост Голден Гејт и у улицу Ломбард у Сан Франциску&qуот;.

„Хтео сам да будем сигуран да уживају и за све то сам захвалан обема федерацијама&qуот;.

„Хенк Стајнбрехер је заиста био светски човек. Схватио је важност целе ствари и урадио све да њихов боравак овде буде удобан&qуот;.

Најпоноснији је био када је видео да ће се утакмица играти у духу мира и пријатељства.

„Идеја је и била да у 90 минута покажемо да знатно можемо да побољшамо односе између две земље&qуот;.

А када су Иранци коначно стигли на америчко тло, могла је да отпочне и тајна безбедносна операција.

„Било је ту прерушених људи који су нас сваког тренутка осматрали и који су знати где се налазимо, али нису били наметљиви&qуот;, каже Бахармаст.

„Ако нисмо знали да су ту око нас, нисмо знали ни ко су ти људи&qуот;

У прве две утакмице, Иран је победио Еквадор са 2:1 истим резултатом изгубио од Мексика.

У обе утакмице, тим је играо пред бучним навијачима иранског порекла.

Али како се утакмица са Америком приближавала, тако је и угодно дружење полако почело да се претвара у повишену позорност која се прикрадала из мрака.

• Бајернов суперхерој: Серж Гнабри - сузе, зној и дечачки сан
• Питање због којег је Мурињо занемео: Како је македонски новинар дирнуо „Посебног&qуот;
• Вељко Пауновић: О Спартанцима у Редингу, Антићевом савету и новом таласу српског фудбала

Иранцима су у хотелске собе почели да стижу телефонски позиви подметнуте исламске групе.

Играчима је нуђен новац да не играју, упућиване су им и претње уколико заиграју.

„Два дана пре меча, ирански тренер Мансур Пурхедари је рекао да га је неко позвао и понудио му милион долара да повуче тим са утакмице&qуот;, каже Масуди, који је узео одсуство са посла у Лондону, како би био са играчима.

Председнику иранског фудбалског савеза се јавио неко ко је тврдио да зове по налогу највиших власти у Техерану са претњом да ће њихов авион бити срушен уколико меч буде био одигран.

„Био сам тамо када му је упућен тај позив&qуот;, каже Масуди.

„Био је врло одлучан и поручио: 'Људи за које тврдите да их представљате знају где сам. Имају мој телефонски број и могу и сами да ме позову&qуот;.

По једној теорији, која је узета у разматрање веома озбиљно, спонзорство једне компаније која је производила алкохолна пића је разгневило религиозна осећања оних који су претили.

Генерални спонзор меча је требало да буде Анхојзер-Буш, компанија која је производила Бадвајзер пиво.

На састанку одржаном у предвечерје самог меча, америчка федерација је понудила промену главног спонзора.

„Рекао сам им да знам људе из Анхојзер-Буша и да ћу да средим ову ствар&qуот;, рекао је тадашњи генерални секретар савеза, Хенк Стајнбрехер.

„Даћу им већи рекламни простор на наредној утакмици - нема сврхе да било шта ризикујемо у вези са овим мечом&qуот;.

Али Сафаји Фарахани је одлучно одбио ову понуду.

„Рекао је да, као организатор у фудбалу, зна колико је тешко пронаћи спонзоре. Додао је и да зна да ако они изгубе ову представу, да ћу и ја изгубити углед код њих&qуот;, каже Масуди.

„Ја сам све то преводио и морао сам да заустављам сузе да бих завршио реченицу&qуот;.

Стајнбрехер се присећа: ,,Желимо да причамо о моралном интегритету? Он ми је показао где стоји по том питању. И верујте ми, радило се о врло чврстом човеку&qуот;.

• Пеле, Бекенбауер и „џиновски фудбалски афродизијак“ у Њујорку
• Од Милошевића, преко Видића, до Стевановића - српски фудбалери у Премијер лиги
• Доктор у копачкама: Невероватна прича Сократеса, фудбалера бујне косе и чврстих ставова

Свеједно, предузете су све мере да би ирански играчи били безбедни.

Сви путеви који су водили ка хотелу у којем су били смештени су били затворени, осим за једно возило, Масудијево.

„Да бисмо били сигурни да нико неће пратити играче на путу ка стадиону, ФБИ је паркирао лажни аутобус, са ,,иранским&qуот; брендингом&qуот;, каже он.

„Прави аутобус је био ван погледа знатижељних, на напуштеном подземном паркингу&qуот;.

Мамац, са лажним фудбалерима који су се укрцали, је кренуо први.

Када је он пошао, ирански национални тим је кроз кухињу и теретним лифтовима сишао до гараже.

На Роуз Боулу у Пасадени су се већ играла два финала Светских првенстава у фудбалу, као и финале фудбалског турнира у оквиру Олимпијаде 1984. године.

Али питање је да ли су ти мечеви донели атмосферу какву је са собом носила ова пријатељска утакмица.

Потезом који данас подсећа на језив одјек онога што ће се догодити 18 месеци касније, 11. септембра, ваздушни саобраћај изнад стадиона је био обустављен у случају да је неко планирао да авионом надлеће тај простор.

• Боб Марли - човек који је био заљубљен у фудбал
• „О мама, мама, мама - заљубио сам се&qуот;: Како је било гледати Марадону

Традиционални амерички пикник на паркинзима који је типичан за све спортске догађаје у Америци, када се храна и пиће служе на хаубама аутомобиле, одржан је и овог пута, али са извесним изменама.

„Уместо шницли и бургера, припремали су се ирански кебаби&qуот;, каже Масуди.

„Ван стадиона, све је изгледало као типични НФЛ догађај. Али када бисте мало пришли, видели људе и намирисали храну, било би вам јасно да је ово америчка представа у организацији Иранаца&qуот;.

Један од 50.180 присутних навијача је био и Саид Мусавиан, који је у Лос Анђелес допутовао из Колорада.

„Колико пута ти се може указати прилика да гледаш свој национални тим уживо?&qуот;

„Некако сам имао осећај да се оваква прилика неће поново указати&qуот;, рекао је он.

„У то време сам се забављао са једном Американком. Онај је кренула са мном и офарбала своје лице у боје иранске и америчке заставе. А наговорио сам је и да носи ирански дрес&qуот;.

„После утакмице су једног америчког играча питали да ли би он ишао у Иран да тамо одигра пријатељски меч. Он је рекао: ,,То више није потребно, јер смо данас играли у Ирану&qуот;.

„Атмосфера је била невероватна и сви су били срећни. Кадгод би Американци одиграли неки добар потез, па чак и када су постигли гол, ми смо им аплаудирали&qуот;.

„Нисам био срећан када су дали гол, али с друге стране, био је то сјајан ударац&qуот;.

Нада иранског фудбала, крилни нападач Мехди Махдавикиа је постигао водећи гол.

У другом полувремену су ирански напади били заустављени и Крис Армас је успео да изједначи резултат.

Коначних 1:1 је био дипломатски резултат који није могао да буде политички искоришћен.

Али он није успео да ублажи лоше односе између две државе, као што су се многи надали.

Напетости између две нације су остале присутне све до данашњег дана.

„Били смо наивни&qуот;, каже Стајнбрехер.

„Мислили смо да кроз спорт радимо јако добру ствар за наше земље. Али с друге стране, ако не верујеш у више циљеве, онда боље и да не покушаваш ништа&qуот;.

• Денис Бергкамп: Због Кројфа сам очврснуо, а Венгер ме научио стрпљењу
• Колико је Марадонино богатство и ко су наследници

Поменути реванш меч који је био део оригиналног плана тек треба да се одигра.

САД су биле позване да учествују на турниру названом Цивилизацијски куп у јануару 2001, на којем је требало да представљају нови свет, а Иран, Грчка и Египат стари.

Међутим, хонорар који су тражили за такав наступ је био неприхватљив за Фудбалски савез Ирана.

И поред свега, за организаторе, пријатељски меч којим је отпочео нови миленијум са надом у боље сутра није био узалудан.

„На поду у мом дому се налази ћилим за молитве који сам добио на поклон од иранске делегације&qуот;, каже Том Мередит.

„То је једна од најлепших ствари које поседујем. У ствари, када би у мојој кући избио пожар, то би сигурно била једна од ствари које бих зграбио и понео са собом&qуот;.

„Врло сам поносан што сам био део свега овога, као студент историје, геополитике и спорта&qуот;.

---

Погледајте видео о пропасти ОФК Београда

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.17.2021)