Jedan dan u životu Dane Hadžipetrović

Iz polusna ju je prenula škripa vrata. U sobu je ušao vitak mladić. Desno stopalo je vukao po podu, iz lenjosti. „Biljane, sto puta sam ti rekla da ne vučeš noge dok hodaš!“, viknula je. „Izvini“, odgovorio je mrzovoljno, „Trebalo bi da krenemo“. „Donesi mi čaj!“ „Ako zakasnimo, čitava stvar bi mogla da propadne“. „Dušo, mali si ti da meni komanduješ“, odgovorila je, „Molim te, čaj!“ Biljan je bezvoljno krenuo ka kuhinji. Još malo, još malo, ponavljao je u sebi dok