Пише Миљана Нешковић: Живот је оно што већина игнорише

Решила сам да се селим пре неколико недеља. После више од 30 година, дошла сам у крај у ком сам рођена, на свега неколико улица од зграде у којој је одрастао мој отац. „Хоћеш сад да почнеш да пијеш Ксанакс пошто долазиш на Врачар?“, друг који ми је помагао око преноса 36 кутија и кеса, зезао ме је доста квалитетно током целог дана, како обичаји налажу. Лако је њему да се шепури кад је из Новог Сада. Зафркава ме за ксанакс, јер зна да је сад већ извесно да ћу