Премијерно "улога моје породице у светској револуцији": На сцени Дома културе у Грачаници

Парадокс. Нешто се у свету помери са свог места, и цео механизам се упали и зашкрипи да врати ствар на место или просто схвати да је то шраф вишка и настави даље. Као да шрафа није ни било. И тако Бора Ћосић скупља те одбачене шрафове и прави нешто, неку машину непознате сврхе и саставља је по сећању. Иако пре никада није постојала. Поправља је по звуку. Не шкрипи како треба. Никада је неће завршити јер на њој увек постоји нешто за поправити - истиче редитељ