Фридом хаус и Балкан: „Постоји шанса за демократске промене " - Србији критике, региону боље оцене
Победа опозиције у Црној Гори и на Косову, али и промене у локалној политици у Босни и Херцеговини, доказ су да су на Балкану демократске промене могуће, наводи се у новом извештају Фридом хауса.
Балканом и данас владају „хибридни&qуот; режими оличени у привидној демократији, региону је потребна прича о успеху, а највећи хероји су мали активисти, закључак је најновијег извештаја Фридом хауса (Фреедом Хоусе), организације за људска права и промоцију демократије.
На Балкану „постоји шанса за демократске промене&qуот; - што доказују победе које су опозиционе снаге оствариле у региону током протекле године, наводи Фридом хаус у извештају „Нације у транзиту 2021&qуот; (Натионс ин Трансит 2021).
Ипак, „још није јасно&qуот; да ли ће смена власти у Црној Гори и на Косову довести до „побољшања демократских институција&qуот;, додају из ове организације.
Србија је добила критике због „провладине пропаганде која је допринела убедљивој победи Српске напредне странке (СНС) на парламентарним изборима&qуот;.
„Време је да борци за демократију изађу на терен&qуот;, сматрају из Фридом хауса.
- „Фридом Хаус&qуот;: Србија и даље „делимично слободна&qуот; држава
- Нови еколошки протест у Београду - „без воде нема слободе&qуот;
- Шта је могло, а није се десило у 2020. години на Балкану
Медији су под растућим притиском у Мађарској, а у „нешто мањој мери&qуот; и у Србији, што се нарочито односи на оне који су критички настројени према власти, наводи се у извештају.
Истакнуте су активности еколошких активиста из Србије који су стали на пут изградњи малих хидроелектрана, као и представника цивилног друштва који раде са избеглицама и мигрантима у Босни и Херцеговини.
Стање демократије: У Србији пад, у региону позитивни помаци
Заједно са осталим земљама Западног Балкана, Србија је и даље у категорији „хибридних режима&qуот;, у коју је Фридом хаус сврстао претходне, 2020. године.
Једна од главних одлика хибридних режима, објашњавају из организације, јесте што власт омогућава одржавање избора на којима има какву-такву конкуренцију.
„Иако избори нису увек слободни нити поштени, нису увек ни апсолутно лажирани, као што је то случај у аутократским режимима&qуот;, наводе из Фридом хауса.
Због тога је, додају, у хибридним режимима „победа опозиције могућа&qуот;, иако захтева „много више&qуот; труда него у демократском уређењу.
Између демократије и аутократије налазе се земље у којима демократија опада и оне представљају „сиву зону&qуот;, а степеницу ниже такозвани хибридни режими.
Према Фридом хаусу, Косово је годинама у „сивој зони&qуот;, док су Србија, Црна Гора и Мађарска у категорији „хибридних режима&qуот;.
„Кампање дискредитације и провладина пропаганда путем најчитанијих медија дешавале су се под будним оком владајуће Српске напредне странке&qуот;, наводи се у извештају.
То је допринело „убедљивој победи СНС-а&qуот; на парламентарним изборима 2020. године и формирању „непрезентативног парламента&qуот;, додају из Фридом хауса.
СНС је на последњим парламентарним изборима освојила 60,65 одсто гласова и тиме остварила двотрећинску већину у парламенту - резултат какав није имала ниједна политичка партија од социјалиста 1990. године, и ниједан лидер од Слободана Милошевића.
У извештају је критикована одлука дела српске опозиције да бојкотује парламентарне изборе 2020. године, оцењујући је као „трагичну&qуот;.
„Иако бојкот одузима легитимност победницима и скрећу пажњу на озбиљне проблеме, такође оставља мало простора да дође до промене&qуот;, наводи се у извештају.
- Шта све могу напредњаци са двотрећинском већином
- Шта је нон-пејпер и колико је важан у дипломатији
- Мали водич кроз људска права - шта све може да се забрани током пандемије
- Да ли извештаји ЕУ и САД о стању у Србији заиста могу нешто да промене
У извештају су поменути и позитивни примери у региону - боље резултате него прошле године имају Северна Македонија и Босна и Херцеговина.
Из Фридом хауса оцењују да је Балкану, где демократија назадује у већини земаља, потребна прича о успеху.
Као примери се истичу победе опозиције на локалним изборима у Сарајеву и Бањалуци, где су ударац претрпеле партије водећих политичких фигура у Федерацији БиХ Бакира Изетбеговића и у Републици Српској Милорада Додика.
Фридом хаус издваја два основна разлога која су то омогућила: „Гласачи су љути због корупционих скандала и злоупотреба моћи, а излазност је била довољно велика да осујети покушаје кандидата који су дуго на власти да застрашују или манипулишу&qуот;.
Црна Гора и Косово
„Иако су се важни преноси моћи извршили у Црној Гори 2020. године и на Косову 2021. године, још је нејасно да ли ће они довести до побољшања демократских институција&qуот;, наводе из Фридом хауса.
Грађани Црне Горе су прошлог августа, први пут од увођења вишестраначја 1990. године, већински гласали за Демократску партију социјалиста - странку коју не води Мило Ђукановић.
Ђукановић је до сата шест пута био премијер и два пута председник.
- Дритан Абазовић: „Ми смо срушили балканског Лукашенка&qуот;
- Да ли је нестабилна Црна Гора или столица премијера Кривокапића
- Ко су људи у врху досадашње црногорске опозиције
- Шта је Мило Ђукановић Никшићу, а шта Никшић Милу Ђукановићу
На парламентарним изборима у Црној Гори забележена је рекордна излазност - гласало је скоро 77 одсто уписаних бирача, истичу.
„То су изузетно високи проценти, с обзиром на то да је пандемија корона вируса довела до смањења излазности у Хрватској, Северној Македонији, Румунији, али и на локалним изборима у Босни и Херцеговини&qуот;, наводи се у извештају.
- Изабрана нова Влада Косова, Курти други пут премијер
- Ко је Аљбин Курти
- Курти за ББЦ: „Анализираћемо са Бајденом нејасноће Вашингтонског споразума&qуот;
Косово је, такође, после ванредних парламентарних избора у фебруару, добило, наводи се, стабилну владу предвођену Аљбином Куртијем и његовом странком Самоопредељење.
На Косову је излазност у 2019, порасла за 3,4 одсто, а у 2021 за 7,7 одсто у односу на парламентарне изборе 2017. године.
Погледајте видео: Какви су планови Вјосе Османи, нове председнице Косова
Похвала активистима
Организације цивилног друштва су највећи покретач демократије у земљама у транзицији, сматрају из Фридом хауса.
Организација је похвалила еколошке активисте из Србије и оне који пружају помоћ избеглицама и мигрантима у Босни и Херцеговини.
Еколошки активисти су „кроз упорне протесте подигли питања животне средине на национални ниво, што је довело до тога да држава обустави планове за разарајуће мини-хидроелектране&qуот;, наводи се у извештају.
Изградња малих хидроелектрана је битка између еколошких активиста и финансијског интереса појединаца која траје годинама.
Осим борбе против уништавања река и животињског света у њима, еколошки активисти и грађани Србије траже чистији ваздух.
- „Заштитите наше воде и шуме, хоћемо чист ваздух&qуот;
- „Отерали смо страх&qуот;: Како су борци за реке са Старе планине постали хероји еколошког бунта у Србији
Фридом хаус је издвојио грађане у Босни и Херцеговини који су се организовали да свакодневно испоручују основне потрепштине избеглицама и мигрантима.
Медији у Мађарској и Србији под растућим притиском
„Независни и критички настројени медији су током 2020. године били под растућим притиском у Мађарској, а у нешто мањој мери и у Србији&qуот;, наводи се у извештају.
Из Фридом хауса оцењују да се ради о 'моделу заробљавања медија', где се правни и привредни алати користе се за гушење критичких медија и јачање извештавања наклоњеног власти.
- Удар на слободу медија у Мађарској - отказ целе редакције због смене уредника
- Виктор Орбан, политичар који љути Европу
Правни и економски алати користе се за гушење критичких медија и јачање „пријатељског&qуот; извештавања о властима, објашњавају из Фридом хауса.
Србија је у овогодишњем извештају Индекс слободе, међународне невладине организације Репортери без граница, задржала 93. место од 180.
Шта је Фридом хаус?
Фридом хаус (Фреедом Хоусе) је непрофитна, невладина организација, основана са циљем да „подржава и брани демократију широм света&qуот;, наводи се на њиховом званичном сајту.
Основана је 1941. године у Њујорку, а задатак јој је био да промовише америчко учешће у Другом светском рату и борбу против фашизма.
„Фридом хаус ради на заштити људских права и промоцији демократских промена, а посебно се бави политичким правима и грађанским слободама&qуот;, истичу из организације.
То је уједно америчка невладина организација која се бави питањем слобода на глобалном нивоу.
Сваке године, Фридом хаус објављује глобалне извештаје о стању демократије и људских права, али и слободи медија.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.28.2021)
