Oda vešalima

Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta