Anton Pavlovič Čehov: Koji od trojice

Veče je bilo divno. Da sam majstor u slikanju prirode, opisao bih mesec koji je umiljato virio iza oblaka i svojom divnom svetlošću oblivao šumu, vilu, Nađino lice… Opisao bih i tihi šapat drveća, i slavujevu pesmu, i jedva čujni žubor male fontane… Nađa se opirala kolenom o fotelju i držala rukama za ogradu terase. Njene čežnjive, baršunaste, duboke oči gledale su netremice tamnozelenu šumu… Na njenom bledom licu obasjanom mesečinom treperile su tamne pege: