Skoči

Skoči, čula sam ih kako uzvikuju. Žmurila sam kroz neprekidni dnevni žamor, nadajući se da ću ga tako utišati. Iritantni, predatorski dečji glasovi, teži od nesnosne vrućine. Sunce pritiska teme, kosa i ramena gore u izmaglici nejasnih, glasnih, grozničavih misli. Otvorila sam oči pred svetlucavom, poluprozirnom vodom, željnom mene, nekoliko metara ispod. Deca su skakala s mola, svuda okolo, veselo, spontano, na glavu, a ja to nisam umela, nikada tako nisam umela.