Геноцид и Међународни суд правде: Ко све кога тужи на Балкану
Могућност тужбе Косова против Србије за почињени геноцид поново би довео наследнице бивше Југославије пред судије Међународног суда правде.
Суседи на Балкану током деведесетих година прошлог века гледали су се преко нишана, а на почетку 21. века - у судницама Међународног суда правде.
После дугогодишњег процеса Босне и Херцеговине против Србије, одбачених међусобних тужби Србије и Хрватске, саветодавног мишљења које је Србија тражила о косовској независности, на ред би могла доћи и тужба за геноцид коју би Косово поднело против Србије.
„Државе почињу процесе да би разјасниле правне аспекте неког догађаја, али то је често секундарна мотивација.
Често је државама важније да усмере пажњу на неке догађаје, саопште сопствене ставове на међународној сцени, да отежају положај друге земље&qуот;, каже Антониос Цанакопулос, професор међународног права на Универзитету у Оксфорду.
- Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
- Косовска сећања повезана страхом
- Геноцид у Сребреници очима деце
- Суђења за геноцид и помирење - три приче: Мјанмар, Југославија и Руанда
Евентуална тужба Косова не би била прва која је стигла на адресу Београда.
„Постављање геноцида као предмета спора подразумева доста претеривања, то је постало помало помодно, иако је то тешка реч - појам се често користи без ограда.
Ниједна држава у историји међународног права није осуђена за геноцид и чињеница да би Србија могла бити прва је сасвим изван историјске сразмере&qуот;, каже академик Тибор Варади.
Он је предводио српски тим у процесима пред Међународним судом правде у деловима процеса који су се тицали надлежности.
Међународни суд правде је орган Уједињених нација (УН), а седиште му је у холандском граду Хагу.
Хоће ли Косово тужити Србију?
Последња у низу потврда да званична Приштина тражи начин да покрене поступак против Србије стигла је од портпаролке Владе Косова Розафе Кељменди.
„Сада се бавимо питањем надлежности и унутрашњим и спољним анализама домаћих и међународних стручњака, које разматрамо у односу на могућности које Косово има да поднесе ову тужбу&qуот;, рекла је она за приштинску Коху.
Одговор је стигао од председника Србије Александра Вучића.
„Ви да претите Србији тужбама за геноцид?
Да то изведете можете само преко неке друге државе, дакле преко Албаније - то означава уједињење са Албанијом&qуот;, рекао је Вучић за телевизију Пинк.
На тај начин, тема која је била актуелна 2016. и 2017. године вратила се у центар пажње.
„Активности Специјалног суда, чињеница да су главни лидери ОВК у Хагу, допринели су да се тема ратних злочина врати као главна тема.
Такође, на власт је дошло Самоопредељење које је тврдило да претходне власти нису учиниле довољно да Србија плати за оно што је учинила на Косову&qуот;, објашњава уредник портала Демокрација Ардијан Арифај.
Арифај је у доба ранијих спекулација о тужби био саветник за медије тадашњег председника Косова Хашима Тачија, у чије време тужба није подигнута иако се и тада о њој говорило.
„У томе има много спекулација и већином су нетачне.
Није се никада од тужбе одустало већ се радило на томе да се нађе начин како да се приступи целом процесу да би он био успешан - важно је било да се не жури, да то не постане политичка тема, већ да се истраже све могућности које Косово има.&qуот;
Арифај закључује да су се о тужби до сада више изјашњавали политичари него правници на Косову, те да се из тога види да процес није нимало лак и да поприма особине политичке, а не правне теме.
- Да ли демонстрације на Косову 1981. године и данас имају последице
- Београдској продавници забрањена продаја одеће са натписом „Нож, жица“
Може ли Косово да тужи Србију?
Одговор на ово питање није једноставан.
Оксфордски професор међународног права Антониос Цанакопулос објашњава да основни услов, да се Међународном суду правде могу обраћати само државе, заправо није довољан.
„За приступ Међународном суду правде, није довољно да сте само држава, већ морате бити или чланица УН, што Косово није, или можете да затражите прихватање Статута Међународног суда правде.
И овај процес је веома компликован, личи на пријем у Уједињене нације и тешко је вероватно да би Косово ово успело.&qуот;
Ни друга опција не доноси извесност почетка самог процеса, сматра овај стручњак.
„Косово може и да Суду поднесе декларацију у којој ће потврдити да признаје његову надлежност, слично као што је учинила Палестина у случају против Сједињених Држава.
Ту постоји слична дебата да ли је Палестина уопште држава, па случај стоји на чекању пред Међународним судом правде - Косово можда чека да види шта ће Суд одлучити у овом случају.&qуот;
Цанакопулос каже да је један од начина да се покрене процес против Србије већ искоришћен у међусобним процесима балканских држава.
„Косово ће морати да пронађе и основ надлежности - да покаже да је Косово, али и страна коју тужи, прихватила надлежност Међународног суда правде за одређено питање.
У случају БиХ и Србије, основа је била Конвенција о спречавању и кажњавању геноцида, коју су прихватиле обе стране.&qуот;
За професора Тибора Варадија, ниједан од ових сценарија није известан.
„Чак и ако би Косово добило приступ Суду, што ја мислим да је веома мало вероватно јер такав изузетак никад није коришћен, две земље морају бити потписнице Конвенције о геноциду да би се она могла примењивати.
Чак и ако се Косово сматра државом, она није потписница Конвенције - и зато нема озбиљне шансе да такав процес почне пред судом.&qуот;
Због свега тога, медији у Србији спекулисали су да би питање одговорности Београда могла да покрене Албанија, земља чланица УН.
„Гамбија је тужила Мјанмар за геноцид, тврдећи да је почињен над Рохинга муслиманима.
Рећи ћете да Гамбија није тиме погођена, али Гамбија може сматрати да је у питању геноцид, чиме су повређене обавезе које имају све чланице међународне заједнице - исто би и нека трећа земља тако могла тужити Србију&qуот;, каже професор Цанакопулос.
Коначно, један од начина да се о Србији расправља пред судом јесте и процес у коме Србија не би била формално на оптуженичкој клупи.
„Овакав процес Србија је покренула када је Косово прогласило независност - Србија није могла да директно тужи Косово јер не признаје независност, већ се определила да убеди Генералну скупштину УН да затражи саветодавно мишљење о независности Косова.
У том случају, Србија не би била на оптуженичкој клупи, већ би се водио процес у коме би пред Судом могли да говоре сви и да изнесу свој став&qуот;, закључује Цанакопулос.
Суд је 2010. године пресудио да Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом, што у Приштини тумаче као потврду независности, док је Београд тврдио да се Суд није изјашњавао о самој независности.
- Како да не заборавимо албанске жртве сукоба на Косову покопане у Батајници
- Дан који две породице никада неће заборавити
Шта су донели досадашњи процеси?
Балкански судски процеси узбуркају регион, али ни правна наука на њих не остаје нема.
„То су веома важни случајеви за међународно право због појашњења која су из њих произашла.
Процеси пред Међународним судом правде могу бити веома суморни и дуги, али сигурно могу привући велику пажњу јавности&qуот;, каже професор међународног права са Оксфорда Антониос Цанакопулос.
Он каже да је посебно важан случај тужбе Босне и Херцеговине против Србије - трајао је седамнаест година, а сада се о њему детаљно учи на Оксфорду.
„То је веома важан случај који се проучава због одговорности државе, приписивања понашања појединца одговорности државе.
Овај процес део је појединих доктората који су писали моји студенти, а одлуке су такве да се на њих позивамо у пракси.&qуот;
Босна и Херцеговина је 1993. поднела тужбу за геноцид против Србије, а после рата је уследила противтужба Србије, од које се у међувремену одустало.
Одлуком из 2007. овај суд је утврдио да Београд није помагао, нити подстрекивао геноцид у БиХ у рату од 1992. до 1995. године, али и да Србија није учинила довољно да би спречила или казнила одговорне за геноцид, те да је тиме прекршена Конвенција УН.
„Тај процес је разјаснио да је Србија имала неку одговорност за оно што се десило у Босни, али да није починила геноцид већ да није учинила довољно да се он спречи.
То је веома важно јер ослобађа Србију веома тешких оптужби да је починила геноцид, али је истовремено озбиљно терети да је могла да учини више да се геноцид не догоди.&qуот;
За Тибора Варадија, правника који је у деловима процеса пред овим судом заступао Србију, суштинско је питање надлежности Суда.
Он каже да су ти спорови базирани на стварним неделима и трагедијама, али донекле и на митовима и веровањима.
„Ту је и једно питање које је све време било у позадини - да ли се сукоби, који су били пре свега етнички сукоби, у време распада Југославије и стварања нових држава могу гледати као спорови две државе.
БиХ је тужила Југославију пре свега за дела за која се тврдило да их је починила војска Републике Српске - у време спора, Република Српска је припадала држави која је поднела тужбу, а не оној која је била тужена.&qуот;
Варади објашњава и чиме се руководила Србија у претходним процесима.
„Један од важних циљева нашег тима био је да се вратимо у нормалност, прихватајући међународно право као део нормалности и да се, при томе, створи људска слика о постмилошевићевској Србији.
Већ на питању надлежности сукобили смо правне аргументе, а не аргументе заноса - ти спорови су учврстили чињеницу да је Србија озбиљна држава.&qуот;
Уместо одговорности државе, овај академик предност даје другачијим суђењима.
„Индивидуална одговорност јесте прави пут до правде и ту нема везе које држављанство појединци имају - било је злочина и разумно је да се води поступак против починилаца.
Остаје спорно да ли су процеси међу државама пут до правде.
Не би било добро да у доба нон-пејпера ступе на сцену и нон-процеси&qуот;, закључује Варади.
Како ради Међународни суд правде?
Међународни суд правде (МСП), који се понекад назива и Светским судом, стални је орган Уједињених нација и има седиште у Хагу.
Почео је са радом 1946. године, када је заменио Стални суд међународне правде који је радио од 1922. године.
Ово је једини суд који одлучује о споровима међу државама и не може судити појединцима.
Не треба га мешати са Међународним кривичним судом, нити са некадашњим Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији, иако сва три суда седиште имају у истом граду.
- О чему одлучује МСП?
Суд доноси одлуке у споровима које покрећу државе чланице.
Даје необавезујуће саветодавно мишљење када то затраже органи и агенције УН.
Суд чини 15 судија различитих националности, а на мандат од девет година бирају их Генерална скупштина и Савет безбедности УН.
Судије МСП не представљају владе својих земаља већ су независне судије.
Од 8. фебруара 2021. године, председница МСП је америчка суткиња Џоан Доног.
- Како изгледа суђење пред МСП?
Случај почиње подношењем захтева и разменом писама, па следи фаза јавних саслушања и седница.
Пошто саслуша јавна излагања, суд одлучује на затвореној сесији, а онда саопштава пресуду на јавном заседању.
Пресуда је коначна и без права на жалбу.
Ако би једна страна одбила да поштује пресуду, друга би могла да случај изнесе пред Савет безбедности УН.
На неки начин, ово значи да би спор могао остати неразрешен ако једна од пет чланица Савета са правом вета одлучи да блокира даљи процес.
Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.07.2021)
