Мигранти и избеглице на Балкану: Колико зарађују кријумчари људи и које све канале користе

Тржиште кријумчарења миграната на Западном Балкану вреди најмање 50 милиона евра годишње, показују подаци објављени у новом извештају Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала.

Иако је ово знатно мање од зараде у јеку хуманитарне кризе 2015. године, извештај сугерише да је тржиште за кријумчарење миграната кроз регион и даље велико, упркос напорима да се затвори такозвана „Балканска рута&qуот;.

У извештају „Актуелне цене: Анализа токова људи, дроге и новца на Западном Балкану&qуот; у који је ББЦ на српском имао увид, наводе се детаљне информације о ценама и рутама кријумчарења миграната и дроге у региону.

Према проценама, од 2015. године је кроз земље Балкана прошло око 1,5 милион азиланата и миграната, углавном са Блиског истока и северне Африке.

• Колико зарађују кријумчари људи и зашто се баве овим послом
• Деца која не могу да буду деца - мигранти и избеглице који путују сами
• Мигранти у Србији у раљама епидемије короне, претњи и лажних вести

У извештају су утврђене кључне улазне и излазне географске тачке за кријумчарење миграната кроз Западни Балкан, као и локације које служе као чворишта за трговину дрогом или тржишта дроге.

Чини се да пандемија корона вируса није значајно омела недозвољене токове.

У делу о илегалној трговини дрогом, извештај нуди детаљне мапе кријумчарских путева, истиче промене у цени наркотика док прелазе преко граница и приказује велепродајне и малопродајне цене дрога у кључним жариштима у региону, која су истовремено и чворишта кријумчарења или тржишта наркотицима.

Шта пише у извештају?

Од седамдесетих година прошлог века, балканска рута била је злогласни траг шверца дроге (углавном хероин) са истока на запад.

Али 2015. године добија ново значење - као рута за кријумчарење људи.

Процењује се да је 1,5 милиона азиланата и миграната - делимично покренуто ратом у Сирију - прошло се кроз Турску и Грчку до Западног Балкана, а затим даље у западну Европу.

Већина тражилаца азила и миграната који се крећу земљама Западним Балканом су са Блиског истока и северне Африке.

Неки беже од сукоба, док су други економски мигранти.

Већина је из Сирије, Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака и Марока.

Тражиоци азила и мигранти такође су пријављени из Алжира, Етиопије и Еритреје, а има и Курда из Турске.

Извештено је да је на кратак период доста људи из Ирана, Индије и Бангладеша долазило кроз Црну Гору и Босну и Херцеговину - вероватно делом и због безвизног споразума који је Србија склопила са Ираном и Индијом.

Већина миграната су млади мушкарци између 15 и 30 година, док су жене и деца чешћи међу тражиоцима азила.

Потоњи, посебно они из Сирије, теже да путују као породице.

Међутим, постоје извештаји да жене и малолетнице путују саме, што их чини изузетно рањивим.

Ко су кријумчари?

Већина азиланата и миграната се ослања на кријумчаре.

Постоје три категорије кријумчара: фиксери, чувари врата и дилери пакета.

Фиксери - повезују мигранте са возачима разних возила који их возе из села у велике градове, из градова у насеља близу граница или их преузимају на границама. Обезбеђују лажна документа. Ретко прелазе границе.

Чувари врата - отварају врата следећој земљи на рути, а најважнији је улазак у земљу ЕУ, попут Хрватске или Мађарске.

У неким случајевима приступ се стиже пешице: чувари врата делују као водичи, водећи групу својих сународника преко границе, а затим се враћају да би помогли следећој групи.

На пример, у Унско-санском кантону, где је много људи заточено у избегличким камповима, кријумчари који су и сами мигранти увлаче се у кампове и преговарају о детаљима покушаја кријумчарења.

Затим делују као водич малим групама од приближно пет миграната да се пешке крећу кроз шуму до Хрватске.

Ти кријумчари се затим враћају у Босну и Херцеговину, надајући се да ће зарадити довољно новца да би могли да плате другим кријумчарима да их релативно сигурно превезу у западноевропску земљу.

Чувари врата такође организују превоз трајектима и сплавовима преко плавих граница, попут Србије до Босне и Херцеговине преко река Дрине и Саве или од Сомбора у северној Србији преко реке Дунав до Мађарске.

Они контролишу и илегалне тунеле између земања, највише између Србије и Мађарске.

Прелазак реке може коштати од 100 до 500 евра по особи.

Дилери пакета - Велики новац од шверца зарађује се пакет аранжманима.

За организовање таквих послова потребан је висок степен софистицираности и планирања, као и транснационалне мреже, документи и приступ возилима.

За неколико хиљада евра мигрантима у Грчкој или Турској се обећава пакет аранжман како би отишли у западну Европу.

Прелазак више међународних граница у региону може да од 600 до 20.000 евра по особи, у зависности од почетне тачке и одредишта.

На овај начин мигранти могу доћи до Хрватске, Словеније или идеално до Аустрије са било ког места уласка на западни Балкан,

Мигранти интервјуисани у Босни и Херцеговини који су покушавали да дођу до Хрватске пријавили су да су из Пакистана платили око 6.000 евра.

Договори се често склапају у Грчкој или Турској.

Кријумчари користе контакте у избегличким камповима или великим градовима (често око лука) где се тражиоци азила и мигранти окупљају или им мигранти долазе (на пример, око железничке и аутобуске станице или луке).

Они нуде организовање путовања било до границе једне од шест земаља западног Балкана или све до централне или западне Европе.

---

---

Трговци пакетима делују као саветници за путовања, објашњавајући руту, смештај и превоз.

У неким случајевима, уз додатну накнаду, пакет аранжман може да укључује и набавку путних докумената.

То могу бити фалсификати или легитимни документи некога ко личи на корисника.

Уплате се често договарају унапред.

Кријумчари у Грчкој или Турској ослањају се на контакте у региону западног Балкана и у земљама одредишта.

У извештају албанског министарства унутрашњих послова примећено је да су „организоване мреже трговаца људима, састављене од грчких и албанских држављана, често умешане у организовање њиховог преласка у Италију или на границу са Албанијом, у замену за плаћање.

Мреже са седиштем у Турској наводно играју значајну улогу у шверцу.

Током година, Турска је угостила велики број сиријских и ирачких азиланата који су се често ослањали на турске кријумчаре који за западну Европу наплаћују од 6.000 до 20.000 евра.

Самопомоћ - Неке групе се ослањају на властиту памет и контакте како би се прешле преко граница и кроз земље.

Такође се ослањају на информације добијене у избегличким камповима и сигурним кућама, путем локалних контаката или друштвених медија од група које су раније ишле.

Поред тога, користе ознаке остављене на путу (попут лимених конзерви окачених на дрвећу, графита на зградама).

Неки чак користе редовне аутобуске или железничке услуге, на пример од Подгорице до Пљеваља у Црној Гори или Сарајева до Бихаћа у Босни и Херцеговини, одседајући у хотелима.

Такве групе активно покушавају да избегну полицију и кријумчаре (које сматрају грабежљивцима) и обично се крежу ноћу.

Некад се ове групе обраћају за помоћ фиксерима или чуварима врата где су границе добро чуване и тешко их је прећи.

Други се обраћају оваквим групама јер им је понестало новца или су им узели кријумчари, лопови или полиција.

Младић из Еритреје у избегличком центру на северу Србије рекао је ово: Овде на Балкану све се врти око новца&qуот;.

Колико кошта илегални прелазак?

Цене се разликују у зависности од пређене удаљености и броја путника (деца у пратњи родитеља често путују бесплатно).

Ризичнија путовања могу коштати више.

На пример, неким мигрантима у Црној Гори наплаћено је 100 евра да пређу последњих 15 километара до шуме у близини српске границе, наводи се у извештају.

Цене су релативно ниске, јер у многим случајевима постоји конкуренција редовних железничких и аутобуских линија.

Аутори извештаја цитирају поједине мигранте који тврде да неки полицајци и граничари учествују у криминалним радњама, у улози поправљача.

Уз накнаду, они могу да се сложе да не буду у одређеном месту у одређено време или да превозе азиланте и мигранте преко границе.

Корумпирани полицајци и гранични службеници ухапшени су на више локација, пише у извештају.

У новембру 2020. године шеф граничне станице у Зворнику, у Босни и Херцеговини, ухапшен је због шверца миграната.

У августу 2020. године полицајац из Тиране ухапшен је у Поградцу, близу границе са Северном Македонијом, док је превозио два сиријска држављана у његовом аутомобилу по 70 евра.

Чини се да су најорганизованији и најуноснији облици шверца око граница које је најтеже прећи: између Грчке и Северне Македоније; Северна Македонија и Србија; Србија и Мађарска; и Хрватска и Босна и Херцеговина, додаје се у извештају.

Велики новац од шверца зарађује се пакет аранжманима.

За повлачење таквих послова потребан је висок степен софистицираности и планирања, као и транснационалне мреже, документи и приступ возилима.

За неколико хиљада евра, мигрантима у Грчкој или Турској се обећава пакет аранжман, уз обежање да ће их одвести у западну Европу.

Прелазак више међународних граница у региону може коштати од 600 до 20.000 евра по особи, у зависности од почетне тачке и одредишта.

На овај начин мигранти могу доћи до Хрватске, Словеније или идеално до Аустрије са било ког места уласка на Западни Балкан.

Цена трансфера миграната из Ирана или Авганистана у било коју земљу ЕУ креће се у распону од 3.000 до 3.500 евра по особи.

---

Зоне улазака у земље Западног Балкана

Зона 1: Граница Грчке и Северне Македоније и Албаније

Већина миграната и азиланата улази на Западни Балкан из Грчке или око Ђевђелије у Северној Македонији или у близини Какавије и Капштице у Албанији.

За два албанска прелаза праве се засебни прорачуни због различитих цена и успеха.

Груба процена тржишта за кријумчарење миграната на јужној граници Западног Балкана креће се од 11,8 до 17,7 милиона евра на граници између Грчке и Северне Македоније и од 7,5 до 11,5 милиона евра између Грчке и Албаније.

Укупно се 2020. године посао кријумчарења миграната на главним улазним тачкама Западног Балкана на границама између Грчке и суседне Северне Македоније и Албаније може проценити у распону од 19,5 до 29 милиона евра, наводи се у извештају.

Зона 2: Граница између Босне и Херцеговине и ЕУ

Једно од највећих жаришта је граница између Босне и Херцеговине и Хрватске, посебно око града Бихаћа у Унско-санском кантону.

У овој зони узета је у обзир чињеницу да се и у Унско-санском кантону договарају о кријумчарењу миграната преко Хрватске у Словенију и Италију.

Девојчицу држе више од 500 дана у притвору за мигранте у Америци

Траума, граница, зид, азил: Агонија због америчког сна

Гранични зидови, жице и ограде: Како је свет у последњих 70 година добио више од 70 баријера

Пут којим се мање путовало води према северу, а не према североистоку, посебно преко реке Градишке на североисток Бањалуке, затим око дистрикта Брчко и преко границе са Хрватском.

То су кључне излазне тачке за мигранте транзита западног Балкана и настојања да уђе у ЕУ. Као резултат, укупан број људи, трошкови и ризици су релативно високи.

Процењује се да је тржиште у овом подручју вредно између седам до 10,5 милиона евра у 2020. години.

Зона 3: Граница између Србије и Мађарске и Румуније

Један од главних путева са Западног Балкана у ЕУ је из северне Србије у Мађарску и Румунију.

Главна жаришта су Хоргош, подручје око Суботице, Сомбора, тунели у области Келебија и преко реке Тисе за људе који се крећу на исток према Румунији, а затим назад у Мађарску.

Али све више, због строге граничне контроле између Србије и Мађарске, мигранти покушавају да се пребаце из Србије у Мађарску преко Румуније.

Процењена вредност тржишта у овом подручју креће се од 8,5 милиона до 10,5 милиона евра у 2020. години.

Кријумчарење наркотика

Нови трендови на регионалном тржишту дрога указују:

• повећана је култивација канабиса (посебно у затвореном простору) у земљама осим Албаније, попут Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије
• велики је проток канабиса са Западног Балкана у Бугарску
• снажан је прилив кокаина из неколико праваца, укључујући Хрватску, Грчку и црноморске луке у Бугарској и Румунији
• увећана је производња, али и конзумирање синтетичких дрога

Многа идентификована жаришта у овом извештају, која се најчешће налазе у пограничним областима, карактеришу се као поликриминална - истовремено су присутне различите криминалне активности, попут илегалне трговине дрогом и прање новца, уз кријумчарење миграната.

Иако су ове локације добро познате, мале су заплене дрога - изузев канабиса - или су ретка хапшења главних криминалаца што сугерише да постоји „економија заштите&qуот; која допушта и зарађује од постојећег стања ствари.

Извештај закључује да „токови људи, дроге и новца кроз Западни Балкан нису праве линије попут вектора на мапи.

„Они се крећу, често на малим удаљеностима, различитим путевима у зависности од препрека и прилика&qуот;, каже Волтер Кемп, један од аутора извештаја.

„Они који тргују људима, кријумчаре или перу новац привлачан је овај регион због ниских ризика да пређу преко граница или користе предузећа и банкарске системе.

Већина трансакција у криминалном „подземљу&qуот; не би била могућа без сарадника на „врху&qуот;, додаје.

Извештај разматра и секторе и жаришта прања новца.

На пример, релативно мала количина новца пере се у пословним објектима који више послују готовином, попут ресторана, пекара, бензинских пумпи и такси компанија.

Веће суме новца се сливају у грађевинску индустрију и некретнине, коцкање и туризам, пише у извештају..

У извештају се истиче да се илегална добит која је стечена на Западном Балкану најчешће и пере у региону, док криминалне групе зарађују велики новац, посебно од трговине дрогом, ван региона.

„Прљави новац који се зарађује и пере у региону одржава екосистем криминала и корупције&qуот;, каже Кристина Амерхаусер, једна од ауторки извештаја.

Иако извештај пружа детаље о ценама и рутама за кријумчарење миграната и дрога, као и незаконите финансијске токове, такође наглашава да су потребне додатне информације, посебно из званичних извора.

„Упадљиво је колико мало надлежне институције или знају или желе да поделе податке о ценама наркотика, њиховој чистоћи, запленама и навикама потрошње, као и о прању новца&qуот;, каже један од аутора извештаја Руџеро Скатуро.

„За јавне политике које би биле засноване на чињеницама, потребно је више јавно доступних информација - не само на националном нивоу, већ и у жаришним тачкама и на регионалном нивоу&qуот;, додаје.

---

Најновији случај кријумчарења миграната у Хрватској

Хрватска полиција трага за двојицом осумњичених који су у комби возилу превозили 11 миграната, који су побегли пошто су откривени, пренели су медији у Хрватској.

У возилу је било 10 мушкараца и један лакше повређени дечак, коме је одмах пружена лекарска помоћ.

---

Србија је популарна дестинација за азиланте и мигранте јер се граничи са четири земље ЕУ: Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска.

Према подацима УНХЦР, 2019. године ушло је 30.216 миграната готово двоструко више него 2018. године.

Министар унутрашњих послова рекао је 2020. године да је више од 8.500 миграната заустављено приликом илегалног уласка у Србију.

Већина азиланата и миграната покушава да уђе у Србију преко Северне Македоније. Они прелазе границу у близини градова Прешево и Трговиште.

Има и оних који у Србију улазе са Косова, из Црне Горе или Бугарске.

Недавни извештаји сугеришу да неки мигранти настоје да уђу из Румуније из Србије даље на југ око Кикинде.

Полиција је такође открила неколико тунела (3-7 метара дубоких и 15-30 метара дугих) испод жичане ограде дуж српско-мађарске границе у близина Сегедина, Асоталома и Келебије.

Ови тунели се сматрају релативно ризичним због вероватноће да буду ухваћени или због опасности од урушавања тунела.

У зависности од сигурности тунела и вероватноће успеха, цене се крећу од 500 до 5.000 евра.

---

Колико има миграната у Србији?

Комесаријат за избеглице је у почетком априла навео да у центрима којима руководи борави нешто више од 4.500 људи.

У априлском извештају организације Уједињених нација за избеглице и расељене (УНХЦР), наведено је да је у марту регистровано 3.931 нових миграната, углавном из Авганистана, Пакистана и Сирије, Сомалије и Еритреје. .

Већина долази преко Северне Македоније, али и Албаније, Бугарске и Црне Горе.

Крајем марта је у Србији било укупно 5.463 нових избеглица и миграната, међу којима су и они који су боравили изван владиних центара, наводи УНХЦР.

Највише је било држављана Авганистана - 1.754, 888 из Сирије, 317 из Пакистана, 206 из Сомалије, 188 из Бангладеша и 1.107 из 50 других земаља.

Већина су одрасли мушкарци - 3.797, има и 256 одраслих жена, као и 407 деце, а међу њима је и 74 деце без пратње.

Власти су наставиле систематски да прикупљају избеглице и мигранте који су боравили изван центара, у центру Београда и у пограничним областима, и пребацивали их у званичне центре са слободним местима, додаје се у извештају УНХЦР.

• Ко су мигранти, а ко избеглице у Србији и шта им је донела 2020.
• Митови и заблуде о мигрантима у Србији
• „Набујала река, хладна вода и лоши чамци&qуот;: Дунав ризична рута за мигранте
• Ко патролира Београдом у потрази за мигрантима

Крајем марта и у првим данима априла почела је вакцинација миграната против корона вируса, саопштио је Никола Попов из Комесаријата за избеглице.

Србија је тако била међу првим земљама у Европи која је почела да вакцинише и избеглице и тражиоце азила, додаје се у извештају УНХЦР.

Од почетка пандемије, наведено је у априлском извештају УНХЦР, у Србији су регистрована 32 случаја заразе ковидом међу мигрантима.

Била су и два смртна случаја, а жртве су имале придружене болести, додаје се.

---

О Глобалној иницијативи

Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ) је мрежа професионалаца који раде на првим линијама борбе против илегалне економије и криминала.

Овај извештај је трећи у трилогији извештаја о „жариштима&qуот; организованог криминала на Западном Балкану.

Претходни су „Жаришта организованог криминала на Западном Балкану: Локалне слабости у регионалном контексту&qуот; из 2019, као и „Транснационална хоботница: Глобална жаришта организованог криминала са Западног Балкана&qуот; из 2020. године.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.10.2021)