“Људима лако пређе у навику да буду живи!”

Пролазили су дани, често данас нисам знала како ми је било јучер и трудила сам се подузимати неке акције да ми барем сутра буде бистрије. Али није! Неких дана сам сјела за типковницу, других сам само стајала у туш кабини, шокирајући се наизмјенично врелом па хладном водом, знајући да ми се мисли иначе бистре у том ритуалу, али је умјесто мисли које су водиле до сувислог закључка тамо у глави, а и у “души”, била само празнина. Празнина, тупило, нејасноћа. Магла.