Анализа Уникредита: Кинески кредити на Западном Балкану од три до 20 одсто БДП

Кинески кредити на Западном Балкану привлаче све већу пажњу због геополитичких и економских последица и њихов удео у спољним дуговима региона вероватно ће порасти, иако Кина није главни кредитор на том простору, наводи се у анализи Уникредит банке (УниЦредит Банк).

Вероватно највећи подстицај за владе Западног Балкана да се задужују код Кине јесте брза доступност финансирања уз неколико предуслова, навео је аутор анализе, економиста Уникредит банке у Бечу Мауро Ђорђо Марано (Гиоргио Маррано).

Међутим, званичници ЕУ упозоравају на све веће присуство Кине у региону и изражавају бојазни око претераног фискалног оптерећења због неких пројеката, као и еколошких утицаја.

Зајмови које је кинеска државна ЕКСИМ банка дала владама и државним предузећима на Западном Балкану углавном су са роком доспећа од 15 до 20 година, уз каматну стопу од 2-3 одсто и фокусирани су на инфраструктуру, наводи се у анализи "Западни Балкан: Бреме кинеског финансирања влада".

ЕКСИМ банка, која подржава кинеску спољну трговину, инвестиције и међународну сарадњу, обично финансира 85 одсто трошкова пројекта а остало владе Западног Балкана.

У Србији, која има највише пројеката, кинески кредити достижу седам одсто бруто домаћег производа (БДП), у Црној Гори 21 одсто, у БиХ три процента а у Северној Македонији осам одсто.

Албанија једина у региону нема кредит мада је раније разговарала са кинеском ЕКСИМ банком о неким пројектима.

Просечне годишње отплате су мање од један проценат БДП у свим земљама региона, осим у Црној Гори (1,8 одсто) и достижу 57 милиона евра у Северној Македонији, 60 милиона БиХ, 77 милиона у Црној Гори и 233 милиона у Србији.

Отплате чине мање од десет одсто укупних потреба за финансирањем у периоду 2021-23. у свим земљама, осим Црне Горе где представјају у просеку 40 одсто у 2022. и 2023.

Кина, како се наводи, није највећи кредитор споља али ће њен удео у спољним дуговима региона вероватно порасти, ако зајмови буду исплаћени у складу са уговорима.

Марано, стручњак за Централну и Источну Европу у Уникредиту, сматра да би такав тренд могао да се избалансира већом улогом фондова ЕУ у финансирању инфраструктуних пројеката кроз Инвестициони план за Западни Балкан којим су планирани грантови од седам до 18 одсто БДП за период 2021-27.

Поред тога, очекује се да Западни Балкан има користи од додатног финансирања других међународних финансијских институција, попут Светске банке, ЕБРД и ЕИБ.

Према проценама, то финансирање кретало се у претходних пет година у просеку од 1,1 до 2,2 одсто БДП годишње у односу на БДП из 2019, зависно од земље.

Процес приступања ЕУ могао би донесе и додатно ЕУ финансирање, пише Марано и додаје да нова методологија проширења предвиђа могућеност постепених додатних ЕУ трансфера у замену за напредак у спровођењу реформи.

Даље се наводи да ће процес приступања ЕУ унапредити кредибилитет Западног Балкана и помоћи земљама региона да користе тржиште дуга.

"Искуство Србије показује да земље са мапом пута за приступање ЕУ и побољшаном фискалном ситуацијом могу да имају користи од пада приноса и дужег доспећа (дуга)", наводи се у анализи.

Како је навео аутор, анализа је урађена на основу увида у извештаје о дугу, буџетске законе, законе о државним гаранцијама за државна предузећа и укључује само пројекте за које је споразум о зајму завршен и званично објављен.

(Бета, 11.05.2021)