Devojka brža od konja

Nedaleko od ušća, Sava se kupala u svetlu novogradnje. Spratovi su se nemirno oslikavali na njenoj površini i vodili posmatrača, kao stepenište, u dubine gde je reka taložila najgori mulj u kojem su se valjali masni beogradski somovi. Nešto dalje od obale, u samom centru grada, brojne siluete igrale su u magli. Magla je bila gusta i mahom raznobojna. Crveni i žuti talasi dima sudarali su se i mešali sa sivim, stvarajući kovitalce i zapljuskujući oronule zgrade, u