Евровизија, моја дежела

Евровизија се прати озбиљно и посвећено, а док је још било детињег ентузијазма, било је и интерног гласања. Тек кад сам прихватила горку истину да моји фаворити никад не побеђују, оставила сам се рачунице. Никад нисам навијала за одређену земљу, нарочито не за своју, ако ми се песма и извођач не допадају. Код Тајчи и Беби Дол су се географија и музика поклопиле, а већ '92. моје срце куцало је у ритму „Зе рак спорт“, израелске представнице Дафне. Поред ње,