Касно је за ЦВ

СИМБИОЗА У мени - две мене. Једној се болно распадају кости, мишићи, слаба је, шора је притисак, лупа срце, врти јој се, кад спава, спава на парчад, свако парче препуно је грозних снова, а у боји су, устаје сва самлевена, па се неком искука и буде јој лакше - иако су жалопојке узвраћене. Друга стегне зубе, занеми, псујући себе у себи, засуче рукаве и сваки дан уради, у кући и ван куће - све што треба. Споља, нико на мени ништа не примећује. “Ју! Што добро