Marina Cvetajeva: O ocu

Dragi Vasili je Vasiljeviču, Dan je tako radostan, takvo sunce, takav hladan vetar. Trčala sam po širokoj aleji parka, pored vitkih bagremova, vetar je mrsio moju kratku kosu, osećala sam se tako lakom, slobodnom. Sevši za sto, uzela sam u ruku pero, i evo, još ne znam o čemu ću Vam pisati. — Ovog trenutka prišla je Alja u svome svetlo-žuto-plavokoso-kudravom kaputiću i, digavši na mene svoje ogromne svetloplave oči, rekla: „Do viđenja”, a potom, zamislivši se, uz