Болни "амаркорд": Роман Милана Белегишанина "Човечуљак у крошњи"

У крошњи трешње, на коју га је отерало гађење према рибљем уљу, дечак први пут среће Луку, измишљеног друга, двојника, подршку, првог и јединог пријатеља. Лукино постојање не доводи у сумњу ни одрасли приповедач, он једноставно каже: "Луку сам одавно престао да виђам." Попут префињене, танано исковане шарке, Лука обједињује приповедачеву давну прошлост и његову садашњост, симболизујући и креативне и деструктивне потенцијале детињства као суштинског