Horhe Luis Borhes: Pepeo

Hotelska soba, kao sve druge. Čas bez metafore, popodnevni odmor koji nas rastače i uništava. Svežina nasušne vode u grlu. Nežnosvetla izmaglica koja okružuje slepe, i noću i danju. Adresa nekoga koji je možda već umro. San i snovi koji se raspršuju. Pod našim nogama nejasna Rajna ili Rona. Prolazna slabost. Stvari odveć beznačajne za pesmu.