Корона вирус, жене и Србија: Кад је свет стао, оне нису - десет жена и десет прича
Различитих су занимања, а „готово све жене могу да се препознају у њима", каже Сандра Мандић, ауторка пројекта.
Здравствене раднице, апотекарке, волонтерке, учитељице, продавачице, жене са инвалидитетом или жртве насиља, старије и без примања - све оне сваког дана воде борбу, а бориле су се и током пандемије.
Када је свет стао, оне нису.
То је и назив фото пројекта Игора и Сандре Мандић о хероинама различитих занимања.
„Основна идеја је да симболично одамо признање женама које су дале немерљив допринос нормалном функционисању друштва у ситуацији која је свима нама била потпуно страна и застрашујућа.
„А готово све жене могу да се препознају у њима&qуот;, каже Сандра Мандић за ББЦ на српском.
- Маме у Србији нису ОК, позив очевима да се пробуде
- Како изгледа рад од куће кад су ту деца
- Дуготрајни рад „годишње убије и до 745.000 људи&qуот;
Игор је фотографисао, а она је разговарала са десет жена из различитих градова у Србији.
Ово су њихове приче.
Здравствени радници су претрпели највећи терет пандемије.
„Први дан ковида ми је био најдужи дан у животу&qуот;, каже медицинска сестра Слађана Ђокић, запослена у нишком Дому здравља.
Кад год ради смену у ковид амбуланти, такозваној „црвеној зони&qуот; - тих четири сата чини јој се као вечност.
Неколико колега јој је и преминуло од последица корона вируса.
- Бели мантили у Србији иза којих је остала црнина
- Зашто је у Србији смртност лекара од Ковида већа него у земљама региона
„Без обзира да ли је медицинска сестра, лекар, спремач, чистач, да ли је у болници, дому здравља или амбуланти - сви су хероји&qуот;.
Слично је и са фармацеутима и техничарима.
„Ми смо овде на првом удару, пре лекара прво се дође у апотеку да се провери шта да се попије за температуру&qуот;, каже апотекарка Милена Јевтић из Шапца.
Зато они доследно поштују мере заштите, по цену да настрадају и руке и нокти испод рукавица и од алкохола.
Проналази и лепе сегменте тешког периода.
„Колико год је било тешко, зближили смо се, иако смо држали дистанцу&qуот;, додаје Јевтић.
Раздаљина од два метра није била од велике помоћи женама које трпе психичко или физичко насиље у породици.
„Када сте затворени 24 сата са насилником… Двроструки страх!
„Са једне стране - шта да радим у једној конкретној ситуацији насиља? А са друге стране - шта се дешава споља?&qуот;, описује Биљана Степанов дилеме жена које су се јављале њиховом Центру за подршку женама у Кикинди.
Оне су биле посебно угрожене током пандемије.
- Оне су у карантину са онима који их злостављају
- Пет предмета који су помогли жртви породичног насиља
„Не може жртва да чека.
„Не могу да пошаљем жену у Центар за социјални рад кад знам да је Центар закључан, они пружају услуге, али такође прилагођене ситуацији&qуот;, описује она „невидљиву ванредну ситуацију&qуот; која и даље траје.
Док су многи радили од куће, продавци нису имали тај луксуз.
„Ми нећемо стати, ја мислим, никада&qуот;, каже Ивана Нушић, продавачица у Максију у Београду.
У једном периоду им је радно време почињало у четири ујутро, када је био тремин куповине за пензионере.
- Корона вирус и старији од 65 година: „Не пада ми на памет да вампиришем“
- Пензионер сам, а од плате живим
„Морали смо да долазимо у два сата на посао како бисмо средили све за отварање, биле су декице и бакице.
„Дали би нам списак и ми смо ишли с њима кроз радњу и убрзали њихову куповину.
„Они су били супер&qуот;, истиче Нушић.
Кад су затворени вртићи и школе, децу је одвела код баке и деке у Зајечар и тамо су остали два и по месеца.
„Ми смо били скајп мама и тата два и по месеца&qуот;.
- Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
- Шта је проблем онлајн наставе у време корона вируса
„Мислим да је закључана школа можда једна од најтужнијих зграда која може да постоји&qуот;, каже Љиљана Лазаревић, учитељица у Основној школи „Михаило Петровић Алас&qуот; у Београд.
Школа без деце је трајала од марта до јуна и краја школске године.
Кад су попустиле мере, срела се са ђацима на Калемегдану.
„Они су се онако по навици залетели да ме загрле и онда су се сви укочили.
„То је била ситуација која ме је емотивно баш растурила, тад сам схватила колико је то све утицало на нас&qуот;, сведочи учитељица.
Психолошкиња Татјана Стојшић Петковић из Новог Сада ангажована је у организацији Из круга Војводина где помаже особама са инвалидитетом, којима је пандемија додатно отежала свакодневни живот.
- Глуви и наглуви у Србији: „Странци у сопственој држави“
- Како особе са инвалидитетом живе на Балкану у време корона вируса
„Тај осећај који имате да сте већ свели све на минимум и већ сте се максимално прилагодили могућностима и окружењу које вам живот пружа и сад треба још да спустите тај минимум.
„То је понекад заиста немогуће, губите људско достојанство&qуот;, каже Стојшић Пековић.
Поред страха од болести, мучила су је и питања како ће у болницу где су тоалети неприлагођени особама са инвалидитетом.
Жене које су делиле њене проблеме „лечила&qуот; је смехом, шалама и маштом - преко телефона.
„Неће тај смех избрисати проблем, неће платити рачун, али ће нам помоћи да схватимо да смо ми ту, да смо живи и да, док смо живи, заиста можемо много тога да урадимо&qуот;, истиче она.
Да може нешто да уради сматрала је и Силвија Нешић волонтерка и активисткиња ромског удружења Тернипе из Пирота.
„Погоди вас кад видите да се деца радују храни.
„Схватите да сте заправо срећни што имате кров над главом и што имате шта да једете, јер неко нема. Неко нема…&qуот;, каже Нешић.
- Од ромског насеља до самосталности - упознајте Слађану Новаков
- Упознајте најстарију волонтерку Црвеног крста Србије
Већина Рома се баве сезонским пословима или сакупљањем секундарних сировина.
Готово сви они су остали без посла у време пандемије.
Они који су имали пуне руке посла у то време су волонтери Црвеног крста.
„Имам двадесет година и већ десет година волонтирам у Црвеном крсту и, увек када то кажем, осмех ми је огроман&qуот;, каже поносно волонтерка Ана Николић из Београда.
Учествовала је у многим акцијама дељења пакета помоћи угроженима.
„Постоји толико људи који немају кућу, где они да се сакрију, где они да се закључају, ми смо били ту да њима помогнемо&qуот;, каже Николић.
Сиромаштво је посебно распрострањено међу старијима.
Социјална радница Надежда Сатарић из београдског удружења Снага пријатељства - Амити каже да у Србији данас живи 170.000 старијих жена и још 40.000 мушкараца који нису у пензионом систему и „живе у милости и немилости&qуот;.
Много је њих који „вапе само да их неко саслуша или да им барем каже лепу реч&qуот;.
„Да ли можете да замислите да живите без икаквих примања, а да притом имате 85 и више година и да вас муче разна обољења?&qуот;.
Они, каже, живе од „продаје успомена&qуот;, позајмица или куповине на рецку.
„Оне старије жене које виђате испред пијаце и продају нешто мало у канти стављено, неколико главица белог лука, неку везицу цвећа оне су те, без икаквих примања&qуот;, описује Сатарић.
- Пола милиона становника Србије нема ни за основне потребе
- Социјална правда и Србија: Од „београдског Пекама“ до „београдског Менхетна“
Један од новитета које је донела пандемија јесте и масовна продаја воћа, поврћа и домаћих производа преко интернета.
„Уствари, онлајн пијаца је буквално одговор на вапај.
„Не знамо шта ћемо, наишли смо на зид и нема даље&qуот;, каже Јелена Ружић из Женског удружења Колубарског округа, говорећи о проблемима са којима су се суочиле пољопривреднице током пандемије.
Почетком закључавања у време ванредног стања у марту 2020. године због ширења епидемије, она је почела доставу производа и посао је кренуо.
- Како храна са српских пијаца стиже до вас у доба короне
- Женске задруге на селу: Како удруживање мења живот пољопривредница
Женска пијаца, каже, и даље ради, а читаву организацију воде жене.
„Оног момента кад она зна да може и да не зависи више ни од чега, онда се мења не само то да има новац којим ће располагати, него се мења и то да захтева да одлучује равноправно унутар куће.
„И то је сјајна трансформација кад причамо о родној равноправности&qуот;, каже Ружић.
Пројекат Кад је свет стао оне нису спроведен уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена УН Вомен.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.26.2021)
