Ivan Tokin: Skoplje – Beograd

Trebalo je ja da vozim, a nisam. To se skoro nikad ne dešava, o tome se nikad ni priča, prosto ja vozim. Ali ne danas. Ono što je bilo isto kao i uvek je da o tome nismo pričali, ja sam krenuo ka vozačevim vratima, ona je stala ispred mene, uzela mi ključeve iz ruke i pokazala mi glavom da idem okolo, na suvozačevu stranu. Obišao sam auto, smestio dete u sedište i vezao se. Žena je vozila kao u snu, bez žurbe, kao što sam ja planirao da vozim, samo što nisam, nego