Poslednji Andrićevi dani: “Nagovorila ga je da se vrati u spavaću sobu, gde nije mogao da zaspi niti je cele noći gasio svetlo…”

Andrić ih je pozvao da bi im saopštio svoju poslednju volju. Oni su bili svedoci i potpisnici njegovog testamenta. U noći između šesnaestog i sedamnaestog decembra, u svom stanu je doživeo prvi moždani udar. Kućna pomoćnica koja je spavala u devojačkoj sobi u stanu, čula je buku kasno iza ponoći. Zatekla ga je na uskom dvorišnom balkonu, bosonogog i gologlavog, kako zuri u tamu i ponavlja jednu rečenicu: “To je strašno, užasno je.“ Uspela je da ga nagovori da se