Zašto mi samo u svojoj zemlji ne znamo za red

Čovek do njega mu je vrlo mirno, tiho i sasvim pristojno rekao da on ima prednost jer je došao pre njega. I naš se čovek, zamislite šta: izvinio, povukao i, kako sam piše, postideo. Zamislite istu situaciju kod nas: čovek, dakle, koji je prvi stigao, sasvim ljubazno, tiho, pristojno i s punim pravom, onome ko je stigao posle njega… pa sad, da ne dužim… pretpostavljate šta hoću da kažem… da li bi uopšte, kao neko ko je prvi stigao, uspeo da završi tu istu rečenicu,