Životna priča božidara maljkovića: Od Urala do Gibraltara sve su to bile moje embahade, časno sam predstavljao Srbiju
Kurir 06.06.2021
Rođen sam u Lici, sećanje koje mi i sad stoji pred očima i u svesti su snegovi koji su tada padali. Mi bismo u ulici kopali tunele, bukvalno tunele u snegu. Od bandere bi se videlo možda metar pri vrhu i onda smo kopali tunele da bismo išli do komšija. Pamtim i ogromne kace sa kiselim kupusom i onda bi mene i Ankicu Bodlović, eto, znam i ime jer smo živeli kod njih, stavljali u te ogromne kace. Tu sam razbio klaustrofobiju. Ja malecki, a gore negde vidim nebo kroz otvor kace. I onda bismo mi gazili kupus
Momenat koji ne mogu nikad da zaboravim: moj otac Milan, tada je, mislim, bio major, bio je predsednik stambene komisije. I pošto je bio pravi komunista, dao je svima stanove - samo on nije imao. Poskok u kuhinji Živeli smo u jednom nikakvom stanu ispod jedne stene u Otočcu, tamo na Gackoj. Sa zidova se slivala voda, ja sam bio bolešljivo dete i sećam se kako je majka Dušanka vrisnula jer je ušao poskok u kuhinju! Uzela me i popela na sto i tako smo sat i po čekali
