Историјски додатак -домовина , то је - слобода: Милован Ђилас и Михајло Михајлов, први дисиденти који су се нашли на светској сцени
Вечерње новости 10.06.2021 | Слободан Кљакић
Архива Путеве истраживања овог феномена, указао је Небојша Попов пре више од две деценије, отварали су аналитичари културе, на пример, Мирко Ђорђевић, који дисидентство посматра као појаву између револуције и реформе, појаву која се јавља кроз историју религије и цркве, а у новије време - комунизма.
Попов наводи и став социолога Божидара Јакшића, "који дисидентство смешта у традицију побуњеника и јеретика". Мих ајло Михајлов је појам дисидентства етимолошки извео из латинске речи диссидео која значи "не слажем се". У поменутом огледу Небојша Попов наводи да је "у првим годинама након Другог светског рата, Југославија споља изгледала као демократска држава", али је изнутра била антидемократска: "Фасада је изгледала светло, а унутра је било све тамније."
