Gospodin Kogito posmatra umrlog prijatelja

Teško je disao kriza je imala da nastupi u noći sada je bilo dvanaest u podne Gospodin Kogito izašao je na hodnik da popuši cigaretu pre toga je popravio jastuk i nasmešio se prijatelju ovaj je teško disao na jorganu su se pomerali njegovi prsti kad se vratio prijatelja već nije zatekao na njegovom mestu ležalo je nešto drugo iskrenute glave i iskolačenih očiju normalna užurbanost dotrčao lekar uvukao špric koji se napunio crnom krvlju Gospodin Kogito je sačekao