Црногорско министарство: Понашање српских званичника не сме бити манир међудржавне комуникације

Министартсво спољних послова (МСП) Црне Горе саопштило је данас да Резолуција о геноциду у Сребреници није усмерена против ниједног народа и ниједне државе, а понајмање против српског народа и Србије као и да понашање српских званичника након усвајања тог документа не сме бити манир међудржавне комуникације и свеукупних односа.

Из МСП црне Горе су нагласили да не постоје геноцидни народи, већ само појединци, те да је то јасно и експлицитно речено у тексту тог документа.

Они су се осврнули на изјаве са највиших државних адреса из Србије, али и објаве бројних медија "од таблоидних до оних много озбиљнијих", које су, како оцењују у МСП-у, готово све на исти начин и са истим циљем усмерене директно против Владе Црне Горе, председника Владе и председника Скупштине, као и великог дела посланика.

Наводи се да су такве оцене "тешко схватљиве, када долазе од лидера и државника који се залажу за добросуседске односе, најблискију сарадњу у региону и његову европску будућност".

"И то, међу првим суседима, историјским савезницима и сапутницима, чији грађани се са правом и разлогом осећају као пријатељи и браћа", наводи се саопштењу.

Из МСП-а наводе да додатно брине чињеница да је Ивица Дачић, председник Скупштине, као један од највиших представника Србије, позвао свештено лице у Црној Гори да се "позабави" председником Владе независне и суверене, суседне државе, која, при томе, и уставно и суштински успостављена и дефинисана као секуларна држава свих њених грађана.

"Овакав неприхватљив и несхватљив иступ, не само што је супротан свим обрасцима одговорног државничког понашања, већ је, у трећој деценији 21. века, запањујуће анахрон, јер се њиме доводи у питање концепт модерне, секуларне и демократске државе и исто таквог друштва. Несхватљиво је да један овакав став долази од председника Парламента државе, која је кандидат за чланство у ЕУ и може се само претпоставити шта о овоме мисле наши ЕУ партнери, савезници и пријатељи", наводи се у саопштењу и додаје да би се такве "поруке могле тумачити и као позив на рушење државног поретка у земљи, иако искрено верујемо да то није била намера господина Дачића".

"О недопустивости таквог понашања, најбоље илуструје хипотетичка ситуација и неприкладност у ком би Црна Гора позвала неког владику СПЦ да се 'позабави' председником Народне скупштине Републике Србије", додају из министарства.

Истичу да је непримерено и крајње погрешно да се црногорски грађани, српског националног предзнака, изнова третирају као припадници и "брига" Србије.

"Црна Гора је држава свих њених грађана, без изузетка, ма како се они национално и вјерски осећали и које год политичке и вредносне светоназоре делили. Они су лојални грађани наше државе, Црне Горе, стога бригу о њима, као и о свим нашим грађанима, воде црногорске институције. Институције које су ту за њих и због њих. Нити једна држава не може дозволити да се одрекне једног јединог човека, а не 30 одсто својих грађана", каже се у реаговању.

Из МСП су поручили да, за разлику од српског министра Александра Вулина, који прети забранама уласка, нуде "грађење мостова међу нама".

"Уместо неспоразума, као и много пута до сада, од 4. децембра - позивамо на дијалог. Зарад прошлости, али и будућности наших покољења, ми пружамо руку пријатељства. Кроз историју, нико тако снажно није стајао уз Србију, као Црна Гора, плаћајући чак и најскупљу цену", каже се у реаговању.

Из МСП-а су поновили да су Србија и српски народ за Црну Гору и њене грађане, као и за њену актуелну власт и Владу, више од пријатеља, те да поготово због тога "ово не сме бити манир међудржавне комуникације и свеукупних односа".

Црногорски парламент разрешио је 17. јуна министра правде Владимира Лепосавића са те функције на захтев премијера Здравка Кривокапића због изјава у којима је релативизовао геноцид у Сребреници, а посланици су усвојили и Резолуцију о геноциду у Сребреници.

За Резолуцију су гласали и посланици опозиције, Демократа, УРА и Бранка Бошњак из Демократског фронта, чиме је тај документ добио подршку више од две трећине посланика у Скупштини.

(Бета, 21.06.2021)