Исповест последњег моралног човека: Александар Гаталица - Роман "Двадесет пети сат"

Фото П. Милошевић Погођен сам два пута. Остао сам на земљи тешко дишући, сигуран да ме живот напушта. Из тог понижавајућег угла видео сам убицу како пуца на Весну. Један куршум је прошао кроз њу као да јој је труп од воде, други се задржао у њеном провидном телу. Јекнуо сам. Онесвестио се. Када сам дошао свести, видео сам локву крви поред себе и другу испод Весне. Телефон је био веома далеко. Покушао сам да викнем. Нисам имао гласа. Почео сам да се вучем по поду