Arheologija i bolesti: Naučnici pronašli prvog nosioca i prvu žrtvu kuge od pre 5.000 godina

Naučnici su identifikovali novog kandidata za „nulti pacijenta" koji je preminuo od kuge.

Prema novim dokazima, čovek koji je umro pre više od 5.000 godina u Letoniji zaražen je najranijim poznatim sojem bolesti.

Kuga je zahvatila Evropu 1300-tih, uništivši čak polovinu stanovništva.

Kasniji talasi nastavili su redovno da udaraju tokom nekoliko vekova, uzrokujući milione smrti.

• Godinu dana sa korona virusom - koliko su trajale prethodne pandemije
• Spomenik kugi u Irigu - „Vreme kad su živi zavideli mrtvima"
• Korona virus: Ko je nulti pacijent

„Ovo je do sada najstarija identifikovana žrtva kuge", rekao je dr Ben Kraus-Kjora sa Univerziteta u Kilu u Nemačkoj o ostacima starim 5.300 godina.

Muškarac je sa još troje sahranjen na neolitskom groblju u Letoniji pored reke Salač koja se uliva u Baltičko more.

Istraživači su analizirali DNK iz kostiju i zuba sve četiri osobe i testirali ih na bakterije i viruse.

Bili su iznenađeni kada su pronašli jednog lovca-sakupljača - čoveka u dvadesetim godinama - zaraženog drevnim sojem kuge, izazvanim bakterijom Jersinija pestis (Yersinia pestis).

„Najverovatnije ga je ugrizao glodar, dobio je primarnu infekciju Jersinije pestis i umro je nekoliko dana [kasnije] - možda nedelju dana kasnije - od septičnog šoka", rekao je dr Kraus-Kjora.

Istraživači sugerišu da se drevni soj bolesti pojavio pre oko 7.000 godina, kada je poljoprivreda počela da se pojavljuje u centralnoj Evropi.

Smatraju da je bakterija možda sporadično prelazila sa životinja na ljude, a da nije izazvala velike epidemije.

Vremenom se prilagodila i na kraju evoluirala u oblik poznat kao bubonska kuga, koju šire buve i koja je poharala srednjovekovnu Evropu, uzrokujući milione smrtnih slučajeva.

Ideja da su se rani sojevi sporo širili izaziva mnoge teorije o razvoju ljudske civilizacije u Evropi i Aziji.

I to baca sumnju na hipotezu da je bolest uzrokovala opadanje velikog broja stanovnika u zapadnoj Evropi na kraju neolitskog doba.

• Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo
• Ko je izmislio karantin, zaštitne maske i vakcine
• Uputstvo o karantinu i distanciranju staro 432 godine

Drugi istraživači su pozdravili studiju, ali kažu da ona ne isključuje mogućnost da se kuga u to vreme široko širila Evropom.

Ljudi se obično zaraze kugom kada ih ujede glodar koja nosi bakteriju kuge ili su u dodiru sa životinjom zaraženom kugom.

Bolest postoji i danas, ali se leči antibioticima ako se utvrdi u ranoj fazi.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Sel riports (Cell Reports).

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.30.2021)