Vreme i čuda Borislava Pekića
RTS 02.07.2021
Drugog jula 1992. bio je peti dan Vidovdanskog sabora, jednog od do tada najvećih opozicionih skupova protiv Miloševićevog režima, kada je na pozornicu ispred skupštine Jugoslavije izašao Matija Bećković i saopštio da je u Londonu preminuo Borislav Pekić. Svedoci se i danas sećaju kako su hiljade okupljenih ljudi u znak poštovanja prema Pekiću ćutale i kako se u toj „mrtvoj tišini“ čulo samo „pucketanje zastava na jarbolima ispred Skupštine“.
Nije imao šta da traži / ovom našem vremenu... - napisao je Matija Bećković u pesmi o Borislavu Pekiću. Ako u ovom našem vremenu nije imao šta da traži, u njemu je ipak prisutan. Pojednostavljeno bi bilo reći da je to zato jer je napisao 1999 koja nam se dogodila i pre tog 6. jula u koji on u svom romanu smešta smak sveta. Ili Kako upokojiti vampira, iz kojeg danas rečenice o precima i potomcima, prošlosti i budućnosti žive samostalno u javnoj sferi. Ili Besnilo,