Rade Drainac: Ma Boheme

Ukorak, mesec, senka i ja, sa snom što na mansardi trune. O ulice, kafane, jesenji kišni bulevari! Male dragane za uglom u kvadratnoj senci fasade jedne banke, Dunje ranke, kruške karamanke! I štap težak, rođeni moj drug, niz dugi trotoar buni se u baritonu; Prezriva serenada bolešljivog kašljucanja ispod bogataških zastrtih prozora! A gore tri laka oblaka u zlatnom tonu Senkom paukove mreže krstare iznad rodnih gora. I sat kašlje sa tornja katedrale, O draga, oči