Џулијан Асанж и Викиликс: Активиста или егзибициониста
Последња правна битка оснивача Викиликса - суд у Лондону одлучиваће да ли ће Асанж бити изручен Америци где му прети вишедеценијска робија.
Текст је ажуриран 25. јуна 2024.
За следбенике, Џулијан Асанж је племенити борац за истину. За критичаре, он је егзибициониста који је угрозио животе објавивши бројне осетљиве информације.
Они који су радили са њим, описују га као напетог, мотивисаног и изузетно интелигентног, са изузетном способношћу разбијања компјутерских кодова.
Основао је Викиликс, који је 2006. године објавио поверљиве документе и фотографије, доспевши у ударне вести светских медија у априлу 2010. године кад је објавио снимке на којима се види како амерички војници убијају 18 цивила из хеликоптера у Ираку.
Асанж је од 2019. године био у затвору у Великој Британији, а САД га траже због одавања тајних војних досијеа 2010. и 2011. године.
Да је изручен и ако би га амерички суд прогласио кривим, претило би му и до 175 година затвора.
После вишегодишње правне саге, Асанж је пуштен из затвора је Великој Британији након нагодбе са америчким властима о признању кривице за кршење америчког закона о шпијунажи.
Према нагодби, Асанж ће признати кривицу за једно од 18 дела за које га оптужују америчке власти - заверу за добављање и откривање информација о националној безбедности, а потом ће бити пребачен у његову домовину, Аустралију.
- Викиликс: Дан када је свет сазнао тајне из дипломатских преписки
- Шта је Викиликс све открио о Србији
- Аустралијски парламент тражи од Америке и Британије да ослободе Асанжа
- Бивши ЦИА инжењер осуђен на 40 година затвора због одавања података Викиликсу
Док је у лондонском затвору Белмарш, наставља се Асанжова судска борба против изручења САД-у.
На рочишту поводом изручења у септембру 2020. године, психијатар је рекао да се Асанж жали да чује имагинарне гласове и музику.
Мајкл Копелман, који је интервјуисао Асанжа двадесетак пута, рекао је на суду да постоји „веома висок&qуот; ризик од његовог самоубиства ако би био изручен САД.
Виши суд у Лондону је 2021. године одлучио да Асанж треба да буде изручен Америци, на шта је његов тим уложио жалбу.
Врховни суд Велике Британије, највиша судска инстанца у земљи, у марту 2022. године потврдио је пресуду.
Ипак, Виши суд ће 20. и 21. фебруара 2024. поново размотрити Асанжов захтев да оспори првобитну судску пресуду из 2021.
Његове присталице кажу да је ово можда његов последњи правни изазов.
Асанжови адвокати тражили су од Европског суда за људска права да размотри његов случај 2022. године, али га је суд одбацио без саслушања.
Погледајте видео: Зашто Америка захтева изручење Асанжа
Ко је Џулијан Асанж и шта је Викиликс?
Асанж се још као тинејџер пробио у свету компјутерског програмирања.
Током 1995. године, суд у Аустралији, његовој родној земљи, казнио га је због хаковања, а избегао је затворску казну, обећавши да то више неће чинити.
Асанж је 2006. године покренуо веб страницу Викиликс.
Од тада, Викиликс је објавио више од десет милиона докумената, између осталог многе поверљиве званичне извештаје у вези са ратовима у Ираку и Авганистану, шпијунирањем и корупцијом.
У априлу 2010. године, Викиклс је објавио снимак убиства цивила у ирачкој престоници Багдаду, као и хиљаде поверљивих докумената које је доставила бивша обавештајна аналитичарка америчке војске Челси Менинг.
Документи сугеришу да је америчка војска убила стотине цивила у непријављеним инцидентима током ратова у Ираку и Авганистану.
Касније исте године, власти у Великој Британији су му одредиле притвор, да би потом био пуштен уз кауцију након што је Шведска издала међународну потерницу за њим под оптужбом за сексуални напад.
Шведске власти су хтеле да га саслушају поводом навода да је силовао једну жену и сексуално злостављао, а другу навео на секс у августу 2010. године, док је био у Стокхолму да би одржао предавање.
Он тврди да су оба сусрета била узајамно добровољна, али је уследио дуги судски процес због којег је затражио азил у еквадорској амбасади у Лондону како би избегао изручење.
После скоро седам година живота у еквадорској амбасади, Асанж је из ње изашао, а британска полиција га је ухапсила 11. априла 2019. године.
Хапшење је уследило пошто је еквадорски председник Лењин Морено твитовао да је његова земља донела „суверену одлуку&qуот; да му повуче статус азиланта.
Док је живео у еквадорској амбасади, Асанжа су посећивале познате личности, међу којима певачица Лејди Гага и глумица Памела Андерсон.
Оснивач Викиликса одувек је тврдио да не може да напусти амбасаду зато што се плаши да ће из Шведске бити изручен у САД, а да ће му се тамо судити због објављивања тајних америчких докумената.
Полицајци су га извели из круга амбасаде и ставили у притвор у централној лондонској полицијској станици.
Првог маја 2019. године, Асанж је осуђен на 50 недеља затвора због кршења услова његове кауције.
Недељама касније, шведски тужиоци поново су отворили истрагу на основу оптужби изнетих против Асанжа за силовање из 2010. године.
Касније истог месеца, САД су подигле 17 нових тачака оптужница против Асанжа због кршења Закона о шпијунажи, у вези са објављивањем поверљивих докумената 2010. године.
Саопштење америчких власти, Викиликс је назвао „чистим лудилом&qуот; и да представља „крај новинарства о националној безбедности&qуот;.
Док се Асанж припремао за борбу против изручења САД-у, шведски тужиоци су саопштили да одустају од истраге о наводима о силовању из 2010. године.
Тужиоци су саопштили да „нема чврстих доказа за подизање оптужнице&qуот; против Асанжа, окончавши тако случај који је трајао читаву деценију.
У априлу 2020. године обелодањено је да је Асанж постао отац два детета док је живео у Амбасади Еквадора.
Стела Морис, адвокаткиња рођена у Јужној Африци, рекла је да је у вези са оснивачем Викиликса од 2015. године и да сама одгаја њихова два млада сина.
Током 2022. године, Асанжу је било дозвољено да се венча са Стелом Морис у затвору Белмарш.
Погледајте видео: Ко је Џулијан Асанж
Како је америчка влада реаговала на Викиликс?
Министарство правде САД је 2019. године описало објављивање поверљивих докумената као „једно од највећих цурења поверљивих информација у историји Сједињених Држава&qуот;.
Америчке власти су рекле да је објављивање информација довело појединце, чија су имена откривена, у Авганистану и Ираку у „ризик од озбиљне повреде, мучења или чак смрти&qуот;.
Асанж је инсистирао да су документи разоткрили озбиљне злоупотребе америчких оружаних снага и да је случај против њега политички мотивисан.
Оптужен је за заверу у намери да провали у војну базу података ради добијања осетљивих информација и оптужен је за 18 кривичних дела.
Америчке власти су започеле поступак екстрадиције како би Асанжу било суђено у САД.
Ако буде проглашен кривим, његови адвокати кажу да му прети казна до 175 година затвора.
Међутим, америчка влада каже да је вероватнија казна између четири и шест година.
Зашто Џулијан Асанж још није изручен Америци?
Амерички захтев за екстрадицију 2019. одобрен је након низа судских саслушања, али се Асанж годинама бори да поништи одлуку.
Он је 2019. године због другог кривичног дела послат у лондонски затвор Белмарш који је строго чуван, док чека расплет око америчког захтева за екстрадицију.
Врховни суд у Лондону је 2021. године пресудио да Асанж треба да буде изручен, одбацујући претпоставке да би због нарушеног менталног здравља могао да се убије у америчком затвору.
Тадашња британска секретарка унутрашњих послова Прити Пател потврдила је налог за екстрадицију.
Асанж сада од суда тражи да преиспита и обори ту њену одлуку.
Хаковање
Асанж углавном нерадо прича о властитој прошлости, али је велико медијско интересовање после појављивања Викиликса пружило неке увиде у то шта је све утицало на њега у младости.
Рођен је Таунсвилу, у аустралијској држави Квинсленду 1971. године а детињство је провео углавном без надзора док су његови родитељи водили путујуће позориште.
Постао је отац са 18 година и убрзо је уследила судска борба око старатељства.
Развој интернета пружио му је могућност да искористи свој рано откривени таленат за математику, мада је и то довело до потешкоћа.
Асанж је 1995. године био оптужен, заједно са пријатељем, за десетак хакерских активности.
Иако је његова група хакера била довољно умешна да прати детективе који су пратили њих, Асанж је на крају ипак ухваћен и изјаснио се кривим по оптужници.
Кажњен је новчано са неколико хиљада аустралијских долара - избегавши затвор под условом да не понови преступ.
Потом је три године провео радећи са научницом Сулет Драјфус - која је истраживала све израженију субверзивну страну интернета - написавши књигу са њом, Подземље, која је постала бестселер у компјутерским круговима.
Драјфус је Асанжа описала као „веома умешног истраживача&qуот;, који је „прилично заинтересован за концепт етике, концепте правде, шта владе смеју а шта на смеју да раде&qуот;.
После овога уследио је курс из физике и математике на Универзитету у Мелбурну, где је постао истакнути члан математичког друштва, измисливши сложену загонетку у којој је, кажу његови вршњаци, бриљирао.
Рад на Викиликсу
Викиликс је основао 2006. године са групом истомишљеника из свих кутака интернета, створивши веб-засновано „поштанско сандуче&qуот; за будуће узбуњиваче.
„Да бисмо заштитили наше изворе, морали смо да расподелимо средства, енкриптујемо све и премештамо телекомуникације и људе широм света како бисмо активирали заштитне законе у различитим националним јурисдикцијама&qуот;, рекао је Асанж за ББЦ 2011. године.
„Постали смо добри у томе и никад нисмо изгубили ниједан случај или извор, али не можемо да очекујемо од свакога да пролази кроз толике мере предострожности као ми.&qуот;
Почео је да живи номадски, управљајући Викиликсом са привремених локација које су се стално селиле.
Умео је да издржи дуго времена без хране и да се усредсреди на посао са врло мало сна, према Рафију Хачатуријану, новинару часописа Њујоркер који је провео неколико недеља путујући с њим.
„Он ствара атмосферу око себе у којој људи који су му блиски желе да се старају о њему, да му помажу да настави даље.
„Рекао бих да то има некакве везе с његовом харизмом.&qуот;
Кључни датуми у судском процесу:
- Мај 2012: Британски Врховни суд доноси одлуку да се Асанж изручи Шведској да би био саслушан у вези са наводима о сексуалном нападу
- Јун 2012: Улази у еквадорску амбасаду у Лондону
- Август 2012: Еквадор му одобрава азил, рекавши да постоји бојазан да ће му бити угрожена људска права ако буде био изручен
- Август 2015: Шведски тужиоци одустају од истраге о два навода
- Децембар 2017: Добија еквадорско држављанство
- Октобар 2018: Еквадорска амбасада му одређује сет кућних правила којих мора да се придржава
- Април 2019: Еквадор повлачи његов статус азиланта и хапсе га у амбасади
- Мај 2019: Осуђен је на 50 недеља затвора због кршења услова његове кауције
- Мај 2019: Шведска поново отвара истрагу о сексуалном нападу
- Мај 2019: Америчко Министарство правде подиже 17 нових тачака оптужнице против њега
- Новембар 2019: Шведски тужиоци обустављају истрагу о наводима за силовање против њега
- Јануар 2021: Суд у Лондону је пресудио да Асанж не може да буде изручен Америци
- Март 2022: Врховни суд је преиначио одлуку нижег суда и пресудио да Асанж може да буде изручен Америци и да нема опасности да ће извршити самоубиство у америчком затвору
„Кампања дискредитације&qуот;
Викиликс и Асанж су постали познати после објављивања снимка америчког хеликоптера који пуца у цивиле у Ираку.
Асанж је бранио одлуку да објави снимак, баш као и масивно објављивање поверљивих америчких војних докумената о рату у Авганистану и Ираку у јулу и октобру 2010. године.
Узбуњивачки сајт је потом објавио нове контингенте докумената, међу којима и пет милиона поверљивих имејлова америчке обавештајне компаније Стратфор.
Али, морао је и да се бори за опстанак 2010. године, кад је велики број америчких финансијских институција почео да му блокира донације.
Извештавањем о Асанжу потом је почела да доминира иницијатива Шведске да га саслуша поводом оптужби за сексуални напад из 2010. године.
Он је рекао да је та иницијатива политички мотивисана и саставни део кампање дискредитације.
Асанж се потом за помоћ обратио тадашњем еквадорском председнику Рафаелу Корији, будући да су њих двојица у прошлости делили сличне ставове према слободи.
Његов боравак у еквадорској амбасади био је обележен повременим саопштењима за штампу и интервјуима.
Дао је допринос британској Левесоновој истрази о стандардима штампе, рекавши да се суочио са „широко распрострањеним нетачним и негативним медијским извештавањем&qуот;.
У августу 2014. године јавила се и брига за његово здравље, али Асанж је одбацио наводе да ће напуштати амбасаду ради лечења.
„Значајна победа&qуот;
Асанж се касније жалио Уједињеним нацијама да га незаконито држе у притвору, јер не може да напусти амбасаду а да не буде ухапшен.
У фебруару 2016. године, Веће УН-а је пресудило у његову корист, рекавши да је „арбитрарно задржан&qуот; и да треба да му се дозволи да слободно изађе и добије надокнаду за „лишавање слободе&qуот;.
Будући да је Шведска одустала од истраге против Асанжа, европски налог за његово хапшење више није важио.
Али лондонска полиција је саопштила да и даље важе неке мање оптужбе против њега зато што се није појавио на суду у јуну 2012. године, што је преступ који је кажњив са до годину дана затвора или новчаном казном.
А био је то налог за хапшење који је и довео до његовог хапшења 2019. године.
Полиција је саопштила да ју је у амбасаду позвао еквадорски амбасадор.
Промена става Еквадора
Став Еквадора поводом Асанжа променио се након што је председника Корију, ватреног поборника Викиликса, на том положају наследио Лењин Морено.
Морено и његова влада постали су изразито нестрпљиви према Асанжу и његовом одбијању да следи правила која су му наметнули због његовог продуженог боравка у амбасади.
У видео саопштењу, председник Морено је рекао да је „наследио ову ситуацију&qуот; и да је Асанж игнорисао захтеве Еквадора да „поштује ова правила и да им се повинује&qуот;.
Његова одлука, рекао је Морено, уследила је после Асанжових „сталних кршења међународних конвенција и протокола о свакодневном животу&qуот;.
Он је рекао, конкретно, да је Асанж „прекршио норму о немешању у унутрашње послове других држава&qуот;, најскорије у јануару 2019. године, кад је Викиликс објавио документе из Ватикана.
У видео обраћању, Морено је тада рекао и да је захтевао да Велика Британија пружи гаранције да Асанж неће бити изручен земљи у којој би могао да буде мучен или осуђен на смртну казну.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.25.2024)
Русија покренула велики ваздушни напад усред преговора између САД и Украјине о мировном плану
Жреб за Мундијал: 'Шек' послао Хрватску на Енглезе, Хајди Клум и Том Брејди предводили звезде
