Дарко Митровић о “оном” отказу: Пуна су им уста слободе говора, а пустили су ме низ воду

Београд, Србија 2021. је година. Јул је месец. Поједено је у овом пандемијском лудилу, и очекивању истог, већ више од пола године. И 2020. је у конфузији пролетела као на фабричкој траци, док ми шљакери у пеленама покушавамо да останемо на премореним ногама и не добијемо отказ од самог живота. Циљ је преживети још једну вештачки наметнуту селекцију и правила по којима нас терају да играмо. “Достојанство, осећање човека” који себи дозвољава да осећа и мисли