“Dođe Oliver Mandić, klinac iz srednje muzičke… Krenu sa bluzom, publika počne da zviždi. Prele zamahne stalkom, udari dvojicu-trojicu i nastavi da peva…”

To je bila Interna B u čijem dvorištu sam odrastao i igrao se sa vršnjacima. Jednom je otac bio nosač leševa, drugom bolnički berberin, trećem auto-mehaničar koji opravlja kola hitne pomoći… Tu je bilo moje detinjstvo i za mene klinca to dvorište Interne B je predstavljalo čitav veliki svet. Indijanci i kauboji, na vrh strele stavljali smo zarđale injekcije koje su iz bolnice bacali u đubre. Svaki dan iznose po četiri-pet leševa na kolicima u dvorište, gde ih čeka