Oskar Davičo: Tragovi

Tragao sam tragom grožđa što zri od tvoje vreline Za čigrom grudi koje su moje bile, kroz okna ulazio u tamu planine i dizao prostirke senki koje su te krile. Ne gledaj me crnog od bola, crnjeg od katrana što kaplje preko leša dana i nedelja. Uđi mi u zenicu, ona je maglom protkana. Dve godine se tu beli tvoja prazna postelja. Uđi, rasporio sam lisicu, u njoj sam zbunio pticu. U ptici sam zaklao smrt u trbuhu pauka. U pauku ujeo vuka, uplašio bauka i skršio mu