Климатске промене: Шест неочекиваних начина за спас планете
Заустављање климатских промена је један од највећих изазова са којима се планета суочила.
Покушаји да се зауставе климатске промене вероватно је највећи изазов са којим се планета до сад суочила.
Срећом, неки изузетни умови широм света раде вредно на овом проблему из сваког угла, а нека од решења која су осмислили могла би да вас изненаде.
Ево шест најбољих (и најнеобичнијих) решења из ББЦ серије 39 начина да се спасе планета.
- Колико смо урадили за животну средину у доба короне
- „Богови су љути“ - како климатске промене утичу на источну Африку
- Политичари против фосилних горива, деца у Аустралији траже акцију за спас планете
1. Образовање девојака
Унапређење образовања широм света делује као нужна ствар.
Али повећање образовања посебно девојака нема само социо-економске предности, већ помаже и у борби против климатских промена.
То је делом зато што девојке почињу касније да рађају бебе кад више времена проведу у школи.
Кад би све девојке завршиле средњу школу, пре 2050. године могло би да буде око 840 милиона људи мање на свету него што су тренутна предвиђања.
Истина је да кад су у питању климатске промене, популација уме да буде контроверзна тема - људи у сиромашнијим земљама имају мањи угљенични отисак у поређењу са онима у богатијим земљама.
Али док се ресурси планете налазе под великим притиском, раст броја становника је важан.
Суштина образовања девојака много је, пак, важнија од пуке популационе статистике.
Жене које учествују у раду, бизнису и политици могу да буде тајна поспешивања заштите климе.
Студије показују да постављање више жена на руководеће положаје доводи до боље климатске политике.
Зашто?
Лидерке су склоније да слушају савете научника - што се најбоље показало у глобалној реакцији на пандемију корона вируса.
Данас многе добротворне организације издвајају значајне суме за образовање - и то функционише.
Широм света, пропорција образованих девојака расте, са земљама као што је Бангладеш који је повећао упис девојака у средње школе са 39 одсто осамдесетих на скоро 70 одсто данас.
2. Бамбус: Није добар само за панде
Бамбус је биљка са најбржим растом на планети.
Он може да нарасте метар за дан и упија угљеник много брже од дрвећа.
Узгојени бамбус такође уме да буде чвршћи од челика.
Све га то чини потенцијално супер одрживим материјалом за прављење намештаја и подизање грађевина.
У Кини се бамбус некада доживљавао као „дрво за сиромашне&qуот;, али сада је његов имиџ доживео промену.
Производи засновани на бамбусу могу да послуже као одржива алтернатива ниске емисије угљеника за челик, ПВЦ, алуминијум и бетон.
Ариф Рабик води Еколошку фондацију за бамбус у Индонезији, добротворну организацију посвећену опоравку земље и хватања угљеника са хиљаду „бамбус села&qуот;.
Свако насеље биће окружено са око 20 квадратних километара шуме бамбуса помешаних са усевима и стоком.
Он жели да прошири ову идеју и на девет других земаља.
„Колективно ће апсорбовати и уклонити из атмосфере милијарду тона уљен диоксида сваке године&qуот;, каже Ариф.
- Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
- Кад не можеш да победиш, прилагоди се: Шимпанзе умеју да се боре са климатским променама
- Климатске промене и Грета Тунберг: Један за све - има ли смисла трудити се
3. Борба против великих загађивача уз помоћ закона
Климатски правници све више користе силу закона у борби против климатских промена.
Штавише, правни систем једно је од најмоћнијих оружја доступних за контролисање компанија и влада које загађују.
Недавно је суд у Холандији пресудио да је нафтни гигант Шел правно обавезан да смањи своје емисије како би ускладио политику са циљевима Париског климатског споразума - иначе правни преседан.
А не помажу само еколошки закони.
Паметни адвокати све су креативнији, користећи за борбу против климатских промена законе за људска права, законе о запослењу, па чак и законе компанија.
Инвеститорска група која је имала само 35 долара у деоницама 2020. године успела је да заустави изградњу електране на угаљ у Пољској.
Како?
Еколошка група Клајентерт искористила је своје деонице у пољској енергетској компанији Енеа и моћ корпоративног права да оспори одлуку компаније да подржи изградњу електране на угаљ Остролека Ц.
Суд је донео одлуку је отварање нове електране на угаљ напросто илегално и лоше пословање.
4. Лов на гасовите фрижидере
Сваки фрижидер, замрзивач и клима уређај садржи хемијска расхладна средства - као што су хидрофлуороугљеници (познати као ХФЦ).
Али проводничка снага која чини ХФЦ толико фантастичним у фрижидерима, чини га и опасним прекривачем за свет.
Штавише, ХФЦ има толико снажан гас ефекта стаклене баште - много већи него уљен диоксид - да су се 2017. године светски лидери сложили да га постепено избаце из употребе.
Предвиђа се да ће само овај потез смањити глобално загревање за 0,5 степени.
Али број фрижидера и клима уређаја који су већ у употреби је огроман.
Са емисијом расхладних средстава која се дешава пред крај животног века уређаја, рециклирање и безбедно уклањање од кључне је важности.
Срећом, широм планете специјализовани тимови проналазе и уништавају опасне гасове расхладних средстава.
Марија Гутијерез је директорка међународних програма при Трејдвотеру, компанији која безбедно проналази, обезбеђује и уклања гасове.
Они често чешљају стара складишта и депоније, у потрази за штетним фрижидерским јединицама.
„Неки нас називају еквивалентом Истребљивача духова, само за расхладна средства&qуот;, каже Гутијерез.
5. Бродови морају бити склискији
Кад је у питању светска трговина, неколико сићушних створења умеју да буду огромна препрека.
Бродска индустрија од виталног је значаја за глобалну економију - 90 одсто читаве светске трговине путује бродом и на то одлази скоро два одсто свих човекових емисија - а од те цифре очекује се само да расте у наредним деценијама.
Будући да толико зависимо од бродова, један мали слепи путник у облику морског створења - лупара - прави нам велике проблеме.
Бродови прекривени лупарима, прилепцима и дагњама могу да користе и до 25 одсто више прљавог морског дизела од „склиских бродова&qуот; са глатким странама - повећавши емисије и додавши невероватну 31 милијарду долара годишње на трошкове горива.
Да би се смањио угљенични метеж који изазивају ови лупари, експерти проналазе ингениозне начине да учине наше бродове склискијим.
Они варирају од специјалне ултраљубичасте фарбе преко електронског хлорисања малих размера, до робота који чисте бродски труп.
Кључна идеја иза свих ових идеја је проста: „боље спречити него лечити&qуот; - смањите гомилање слузи и морских створења пре него што она постану проблем.
На крају крајева, и ми редовно перемо зубе да бисмо спречили гомилање плака, зашто онда не користити исти приступ за одржавање бродова?
6. Стварање супер пиринча
Да ли сте знали да узгој пиринча има висок угљенични отисак?
Штавише, пиринач има исти угљенични отисак као авионски саобраћај!
То је зато што се већина нашег пиринча узгаја у поплављеним пиринчаним пољима да би се утопиле конкурентске траве.
Али та вода спречава да кисеоник продре до земље, стварајући идеалне услове за бактерије које производе метан.
Метан је гас који, по килограму, може да произведе 25 пута више глобалног загревања од угљен диоксида.
Да би се изборили с овом климатском претњом, научници су повели пиринчану револуцију - узгајају нове варијанте пиринчаних усева који могу да расту на сувим пољима, уштедевши воду, помогавши фармерима и смањивши емисије метана.
На Институту за међународно истраживање пиринча проучили су 650 нових варијанти пиринча и користе најбоље сојеве за своје програме узгоја.
Надају да ће, за деценију, већина нашег пиринча бити узгајана на овај мање гасовит начин.
Илустрације за овај чланак наручене су у склопу ББЦ-јевог пројеката Климатских решења, у партнерству са Отвореним универзитетом.
Илустратори: Амелија Флауер (@амелиафловер), Рохан Дахотре (@рохандахотре), Денди Дудлз (@дандидоодлез), Кингсли Небечи (@кингслеинебецхи) и Сарина Ментл.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 07.19.2021)
