Зашто држава не штити ћирилицу: Српски језик у условима диграфије
Вечерње новости 20.07.2021 | Рајна Драгићевић, професорка
Фото приватна архива У енциклопедијама и научним радовима на страним језицима у којима се обрађује диграфија или графички билингвизам (истовремена употреба два писма), као једини пример наводи се ситуација у српском језику, за коју се истиче да је уникална и типична.
Иако и у неким другим светским језицима постоји диграфија, она има посебности и употребних ограничења, на пример, у јапанском језику. Нажалост, показало се да се страни научници више него српски баве питањем развоја способности читања у условима диграфије у оквиру истог (српског) језика. Велики изазов за развојне психологе и неурологе јесте да установе природу когнитивних процеса који прате усвајање читања и писања једног писма (код многих народа) у односу на
