Јосиф Бродски: Писма зиду

Сенку моју сачувај. Необјашњиво је. Праштај. Тако треба сада. Сачувај моју сенку, сачувај. За леђима бат корака у жбуњу ће утихнути. За одлазак, време је. За мном ти ћеш остати. Зиде, довиђења. Одох. Нек ти у сан дођу жбунови. Под болницом уснули. Луном обасјани. Као и ти. Ово вече у грудима покушаћу сачувати. Не љути се. Иза себе треба нешто имати. Сенку моју сачувај. Овај натпис не треба брисати. Свеједно ја овде никада нећу доћи умирати. Свеједно ме никада