Румуни највише желе да се придруже еврозони

Мала већина грађана седам чланица Европске уније које не користе евро верује да ће прелазак на ту валуту имати позитиван утицај на њихову земљу, а највећу подршку уласку у еврозону изразили су грађани Румуније, показују резултати истраживања Еуробарометар.

Три четвртине Румуна и више од половине грађана у Мађарској (69 одсто), Хрватској (61 одсто), Пољској (56 одсто) и Бугарској (54 одсто) има позитиван став према уводењу евра, док је подршка најмања у Чешкој (33 одсто) и Шведској (43 одсто).

Од укупног броја испитаника у свих седам држава 57 одсто је рекло да подржава прелазак на евро, док је 40 одсто против, саопштила Европска комисија.

У свим земљама осим Чешке повећана је подршка евру у односу на 2020. године. Највећи раст забележен је у Румунији (за 12 одсто) и Шведској (за осам одсто).

Прелазак на евро имало је позитивне последице у земљама које су већ ушле у еврозону, сматра 60 одсто учесника истраживања у којем је учествовало више од 7.000 грађана Бугарске, Хрватске, Чешке, Мађарске, Пољске, Румуније и Шведске. Мање је оних (52 одсто) који верују да ће то имати позитиван утицај на њихову државу.

Према испитивању јавног мњења спроведеном у мају, 63 одсто Румуна, 60 одсто Мађара и 56 одсто Хрвата верује да би прелазак на евро имао позитиван утицај на њихову земљу. Тако, међутим, не мисли већина испитаника у Пољској и Шведској.

Већина Румуна (70 одсто) и Хрвата (57 одсто) такође верује у позитиван ефекат на личном нивоу, док тако мисли 46 одсто Бугара.

Ипак, проценат испитаника који оцењује да је њихова земља спремна за прелазак на евро и даље је низак у свим државама.

Највећи проценат оних који сматрају да је њихова земља спремна за увођење евра је у Хрватској (34 одсто), а тако мисли само 18 одсто Пољака.

Хрвати највише верују да ће се њихова земља придружити еврозони у наредних пет година. Тако мисли 78 одсто Хрвата и 64 одсто Бугара, а само осам одсто Швеђана.

Хрватска куна и бугарски лев су у јулу 2020. године укључени у Механизам девизних курсева (ЕРМ ИИ) који се сматра "чекаоницом" за зону евра.

Чланица ЕУ која жели у зону евра мора да проведе у ЕРМ ИИ без већих потреса најмање две године пре него што се квалификује за прелазак на евро.

Као могуће негативне последице увођења евра испитаници виде поскупљење, губитак контроле над националном економијом или делимичан губитак иденититета.

Већина испитаника у свим земљама осим Мађарске очекује повећање цена у својим земљама по преласку на евро. Тај проценат је највећи у Чешкој (77 одсто), Хрватској (71 одсто), Бугарској (69 одсто) и Пољској (66 одсто).

Велика већина испитаника верује да ће успети да се прилагоди преласку на нову валуту, али неки ипак мисле да ће увођење евра значити губитак контроле над националном економском политиком. Највише је оних који тако мисле у Шведској (67 одсто), а најмање у Мађарској (24 одсто).

Већина испитаника у Чешкој (71 одсто), Шведској (62 одсто) и Хрватској (54 одсто) мисли да ће прелазак на евро значити да ће њихова земља изгубити део свог идентитета. Укупно гледано у свих седам земаља, тако мисли мање од половине испитаника (43 одсто).

Четвртина испитаника у свих седам држава жели да што пре пређе на евро, а 36 одсто је рекло да евро треба увести што касније или никад.

(Бета, 22.07.2021)