Пише Горчин Стојановић: Габи, жена-цвет
Нова 31.07.2021 | Аутор:Горчин Стојановић
Мама каже да сам ударао ногом по прагу дневне собе и певао референ, тако су открили да не спавам, иако је у она доба у кревет ваљало ићи после цртаног филма и реклама, кад црно-бели глобус телевизијског дневника крене да се окреће.
Година је 1971, мени их је пет, а ногом пригодно ступам у такту Габине Гази, гази, срце моје, при њеној првој изведби на загребачком фестивалу забавне глазбе. Габи је Новак, јер о њој је овде, дакако, реч, ступила у мој живот те године, а у наше животе – под „наше“ подразумевам родитеље, пријатеље, родбину, комшије, становнике оне земље која, ево тридесет година упорно одбија да посве нестане – још много раније, с крајем педесетих година. У „Књизи о Габи“,
