U oštro podne

Ptice su mi pojele vazduh kljunovima u oštro podne suncu narastu vrući zubi u krv i u meso mi se uvlači Kroz pukotine se nazire propast Kartagine koža na vršcima prstiju počinje da boli hodamo visoko uzdižući glave Dan se lomi pred nama svaka ima svoju polovinu mi smo jedna drugoj i svani mi i smrkni mi Jutro je kamen spoticanja ko si ti u kosti u kosi i iza lica ko nas to poklanja jeziku gladnog dana komšiluku smo zalogaj u ustima koštici smo oglodano meso vremenu