Setite me se u šest

U seoskom kraju gde sam rođen, pre nego što bismo odlazili na počinak, postojao je običaj da tražimo da nas probude rečima: Setite me se u šest. Uvek sam bio zadivljen tim odnosom koji se stvarao između pamćenja i trajanja postojanja. U neumitnoj samoći jutrošnjeg svanuća slušam Bramsa, i zbog njegovih setnih horni uvek iznova, slabo ali sasvim izvesno, naslućujem pragove Apsolutnog. *Iz "Pre kraja"