Синоћ је у блоковима изгорело нешто много вредније од материјалног: једно култно место које је могло постојати само у Београду

Зачудио сам и себе и своје сапутнике колико сам то звонко рекао, скоро као да је смешно. Али да не буде забуне, нисам мислио да је ишта у вези ватрене стихије која је изгледала као да дели НБГ на пола разлог за (под)смех. Не само што се пожара ужасавам више него било које друге недаће. Била је то непатворена емоција: обожавао сам то место. За некога ко већи део живота поносно ужива у трофејима јефтилен категорије, блок 70 ми је био дуго година једна од неизбежних