Porodični sladoled

„Hoćeš li…“, mrmljam okrenut ka ogledalu. Razvlačim usne preko slogova, pravim grimase da bi lice povratilo mladalački oblik. „Glupo je“, zavrtim glavom. „Želiš…“, pokušam ponovo, „Još gore!“. Onda viknem „Ja želim…!“ Da, to je dobro, pomislim. Ulaziš u kupatilo, tobože nekim poslom. „Pomeri se!“, kažeš i ja se pomaknem udesno. Polovina tvog lica je na jednoj, polovina mog na drugoj strani. Protiv svoje volje počnem da ih upoređujem. To me obeshrabri. Pustim toplu