Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja

Američke, britanske i NATO snage napuštaju Avganistan.

Talibani su svakim danom sve jači, dok Al Kaida i Islamska država izvode sve smelije napade.

Kako će oni onda moći da se zauzdaju sada kada Zapad više neće imati vojne resurse na terenu?

Zapadni obaveštajni zvaničnici veruju da oni i dalje teže planiranju međunarodnih terorističkih napada iz avganistanskih skloništa, baš kao što je to Osama Bin Laden činio sa napadima na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

To je problem koji je počeo da muči britanske zvaničnike kako se sve više bliži zvanični rok od 11. septembra koji je za povlačenje postavio američki predsednik Džozef Bajden.

Kao što je nedavno izjavio britanski šef generalštaba general ser Nik Karter: „Ovo nije ishod kome smo se nadali."

• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Zašto se Kabul poredi sa povlačenjem Amerikanaca iz Vijetnama
• Ko su talibani

Sada postoji ozbiljan rizik da bi prednosti stečene kontraterorističkim aktivnostima u poslednjih 20 godina, i to po ogromnoj ceni, mogle da se anuliraju okretanjem budućnosti Avganistana u neizvesnom pravcu.

A opet je to, za predsednika Bajdena, oduvek bio plan.

Kad je posetio ovu zemlju kao potpredsednik Obamine administracije 2009. i 2011. godine, zaključio je da je građenje tamošnje države gubljenje vremena i da SAD umesto toga treba da se usredsrede na „pristup uporišta", pružanjem otpora terorizmu uz pomoć vazdušnih napada i upada specijalnih snaga.

Pentagon se sa tim nije složio, a bivši američki ministar odbrane Robert Gejts je u memoarima napisao da je „Bajden u poslednje četiri decenije pogrešio u vezi sa skoro svakom velikom spoljnopolitičkom odlukom i nacionalnim bezbednosnim pitanjem".

Kako će, dakle, zapadni kontraterorizam izgledati u praksi što se tiče Avganistana posle septembra?

Napadi dronom

Oni bi mogli da se pojačaju.

Upotreba dronova, ili da ih nazovemo njihovim punim imenom, Letelice upravljane na daljinu (RPA) ili Bespilotna vazdušna vozila (UAV), bila je široko rasprostranjena praksa u Obaminoj administraciji u kojoj je Džo Bajden služio kao potpredsednik.

U zabitim, plemenskim oblastima Pakistana na granici sa Avganistanom, i u divljim oblastima Jemena, gde su se u oba slučaja skrivali viši lideri Al Kaide, stalni napadi dronovima imali su „efekat smirivanja" na operacije grupe, prema tvrdnjama obaveštajaca.

Primoravali su komandante da stalno budu u pokretu, nikad se ne zadržavajući više od jedne ili dve noći na istom mestu, ograničivši njihovu sposobnost da komuniciraju i nikad ne znajući da li će odlazak nekog posetioca biti praćen projektilom Helfajera, koji je ispalio nevidljivi neprijatelj.

Ali napadi dronom su kontroverzni.

Umeju da budu rizični - ne za onog koji njima upravlja, naravno, jer on obično sedi u klimatizovanom brodskom kontejneru hiljadama kilometara daleko u vazduhoplovnoj bazi negde u Nevadi ili Linkolnširu - već za civile koji se nađu u blizini.

Uprkos neverovatnim detaljima vidljivim na konzolama operatera, uvek postoji rizik od „kolateralne štete", posle stizanja civila na scenu u poslednji čas, kao što se dešavalo u Iraku i Siriji.

Više nego jednom su Amerikanci imali dželata Islamske države Muhameda Emvazija poznatog kao „Džihadista Džon" na nišanu samo da bi odustali od napada kad su u njegovoj neposrednoj blizini primećeni civili.

U Jemenu, napadi dronom izuzetno su nepopularni među borcima za ljudska prava koji tvrde da su bezazlena plemenska okupljanja često greškom bila proglašavana naoružanim pobunjenicima.

A opet, preko Crvenog mora u Džibutiju, tamošnji ministar spoljnih poslova mi je rekao da pozdravlja njihovu upotrebu protiv ekstremista Al Šababa iz susedne Somalije i da je spreman to da izjavi i pred kamerama.

• „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
• Američki izgubljeni rat protiv droge
• Avganistan ukratko - hronologija

Obaveštajne mreže

U proteklih 20 godina, CIA, MI6 i druge obaveštajne službe izgradile su blizak radni odnos sa avganistanskom agencijom NDS, koja im je pomagala da identifikuju i uklone pretnje, istovremeno pokušavajući da zauzdaju brutalnije metode nekih njihovih pojedinaca.

Pod pretpostavkom da će talibani u budućnosti vladati Avganistanom, da li bi Zapad ikada bio spreman da razmenjuje obaveštajne podatke sa njima posle svih ovih godina međusobnih borbi?.

„To bi", rekao je neimenovani američki obaveštajni zvaničnik, „bilo veoma teško zamisliti."

Ključno pitanje je da li su talibani bili iskreni kad su uveravali mirovne pregovarače u Dohi da su prekinuli sve veze sa Al Kaidom.

Te veze su u nekim slučajevima istorijske, bračne i plemenske, a potiču iz vremena nekoliko godina pre napada od 11. septembra.

Talibani su dovoljno svesni da, ako žele da budu deo vlade koja će imati međunarodno priznanje, ne smeju da budu doživljeni kao deo iste grupe priznatih terorističkih grupa.

A opet Gevin Maknikol, direktor britanske ekspertske grupe Eden intelidžens, smatra da bi bilo naivno verovati im.

„Američka administracija", kaže on, „čini se da živi u nemogućem svetu snova, da su talibani prekinuli sve veze sa Al Kaidom i Islamskom državom i da im neće dozvoliti da se vrate".

„Oni se ne drže svoje reči, neće je se držati i ne može im se verovati da će je se držati."

• Istorijski sporazum SAD i Talibana - stiže li mir u Avganistan
• Supersile na klizavom terenu: Zašto Rusiju brine povlačenje Amerikanaca iz Avganistana
• Državljani Srbije na aerodromu u Kabulu, potresna svedočenja o ljudima koji beže

Upadi Specijalnih snaga

Noćni upadi koje su izvodili mali timovi britanskog SBS-a ili američkih Specijalnih snaga, oslanjajući se na obaveštajne podatke sakupljene iz prve ruke sa terena, načinili su veliku štetu komandantima pobunjenika i njihovim mrežama.

Često stigavši helikopterom sa velike udaljenosti u gluvo doba noći i potom patrolirajući na terenu, ovi timovi sa naređenjem da „zarobe ili ubiju" tesno su sarađivali sa Avganistanskim specijalnim snagama, sprečavajući brojne napade.

Ali posle septembra ovi napadi - ako se uopšte budu nastavili - uglavnom će morati da se pokreću i planiraju izvan zemlje.

Rizik od kašnjenja ili upozorenja koje bi procurelo bio bi neizbežno veći.

A zadatak pronalaženja novih lokacija za njihovo pokretanje nije nešto što može da se reši tek tako preko noći.

Pronalaženje novih baza

Tajna, strogo poverljiva baza u istočnom Avganistanu koju su američke Specijalne snage koristile kao odskočnu dasku za operacije protiv „meta visoke vrednosti" se zatvara.

To će biti dobra vest za Al Kaidu i Islamsku državu koje će sada moći manje da se plaše od neočekivanog dolaska nekoliko veoma velikih i teško naoružanih Amerikanaca usred noći.

Gde, dakle, sada u regionu može da se pronađe odgovarajuća alternativa?

Pakistan je najočigledniji kandidati geografski, ali na Zapadu vlada duboka sumnja da pakistanska tajnovita obaveštajna služba ISI sadrži elemente koji imaju veze sa nasilnim islamističkim grupama.

Kad je CIA pokrenula Operaciju Neptunovo koplje da bi ubila ili uhvatila Osamu Bin Ladena u maju 2011. godine, SAD su odlučile da ne obaveste Pakistan dok su timovi mornaričkih „foka" ulazili nevidljivim helikopterima u pakistanski vazdušni prostor.

Plašili su se da će neko dojaviti Bin Ladenu da beži.

Umesto toga, verovatnija zamena je Oman.

Sa svojom stabilnom pro-zapadnjačkom vladom, ovaj sultanat već na svojoj teritoriji ima brojne velike baze koje koriste Britanci u Tumrajtu i skorije u Dukmu na obali Indijskog mora.

Dukm je i dalje više od 1.000 kilometara udaljen id avganistanske granice i bilo koja letelica koja nosi vojsku i dalje bi morala da nadleti Pakistan.

Bahrein je druga mogućnost, gde Velika Britanija već ima malu pomorsku bazu - HMS Džafer - a Peta flota američke mornarice veoma veliku.

A potom je tu uvek Centralna Azija, koja se graniči sa Avganistanom na severu.

U godinama odmah posle 11. septembra, američka vojska je koristila staru sovjetsku bazu u jugoistočnom Uzbekistanu po imenu Karši-Kanabad ili „K2".

Ali se povukla 2005. godine pošto su se odnosi dve zemlje pogoršali, a povratak, čak i uz poziv, bio bi kontroverzan budući da je baza navodno značajno kontaminirana hemikalijama i radioaktivnim materijalom.

Da li se talibani pripremaju za mir ili još rata?

Gola činjenica je da će „zauzdavanje" i Al Kaide i Islamske države u divljim delovima Avganistana sada postati mnogo teže.

Nema lake zamene za resurse na terenu i mogućnost da ih upotrebite u kratkom vremenskom roku.

Sada će mnogo toga zavisiti od spremnosti budućih avganistanskih vlada da se suprotstave ovim transnacionalnim zvaničnim terorističkim grupama.

Džon Rejn, regionalni ekspert za bezbednost pri Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) koji je prethodno radio kao viši savetnik u britanskoj vladi, gradi pesimističku sliku o tome u kom pravcu će se kretati stvari:

„Uzevši u obzir ne samo količinu ekstremizma u Avganistanu, već i stratešku prednost koju će spoljni igrači videti u tamošnjim terorističkim mogućnostima, moglo bi da dođe do povratka skoro savršenih uslova za razvoj sledeće generacije kontraterorističkih pretnji."

Pogledajte i video: Cena rata u Avganistanu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.26.2021)