"Ја сам понор": Нови Каризијев роман води нас на путовање у таму коју сви носимо у себи

Тачно је десет до пет ујутру. Још је мрак. Језеро се назире на хоризонту: дугачка графитна линија, црна и сребрнаста. Човек који чисти спрема се да започне дан, који ће провести тако што ће скупљати смеће. Њему то не пада тешко. Неко ипак мора да се прихвати тог незахвалног задатка, то је непромењиви закон живота. Зна да управо у ономе што људи бацају леже најскривеније тајне. И зна да их растумачи. И да их употреби. Јер и сам крије једну тајну. Али не зна да