Nacionalne države grade se komšijskom krvlju

U proljeće 1992. zadesila sam se u Doboju i tu ostala do kraja jula. Dan za danom se može prepoznati u mojoj knjizi. Likovi koji ulaze, izlaze i prolaze kroz moj roman i kroz moj kafić u centru Doboja su konstruisani. Neki su stvarno postojali, ali ih ne predstavljam dokumentarno, nego imaginarno poput naturščika u filmovima: uzela sam izgled prodavca novina, dodala mu karakter seoskog popa iz provincije i dala mu ulogu šefa političke partije. A učitelj iz osnovne